Majka Jelu šalom pokarala:
"Moja Jelo, moje dijete drago;
Volila bi da si mi slijepa,
Neg' što si mi tako odveć lijepa
Za te su se zemlje zavadile, 5
Devet bana od devet zemalja,
Sedam paša i četiri age,
Sam sa sobom, gospodine bane!"
To je Jeli vrlo žao bilo,
Ona ode na gornje čardake, 10
Oblači se u muško odijelo,
Sablju paše Stojan arambaše,
Konja jaše Kraljevića Marka.
Ona ide gospodinu banu.
Lijepo ju je dočekao bane; 15
Konja meće u donje podrume,
Jelu meće na gornje čardake;
Konja joj je zobi nazobio,
I lađane vode napojio.
Nosi Jeli vina i rakije; 20
Neće Jela vina ni rakije,
Šeker jede, hladnu vodu pije,
Još se boji, da se ne opije,
Da je bane u lice ne znade.
Kad je bilo večer po večeri, 25
Meće Jelu na meke dušeke,
Leže bane na tvrde sanduke.
Kad je bilo oko pola noći,
Al' govori Jelica djevojka:
"Vamo, vamo, gospodine bane. 30
Na dušeke i na desnu ruku!"
Al' govori gospodine bane:
"Spavaj, spavaj, delijo neznana!"
Kad ujutru bijeli dan osvano,
Konja joj je zobi nazobio, 35
I lađane vode napojio.
Nosi Jeli vina i rakije,
Neće Jela vina ni rakije,
Već uzjaha svoga konja šarca,
Pa izmiče u to polje ravno; 40
I povika tanko, glasovito -
"Nije ovo neznani delija,
Već je Jela, lijepa djevojka!"
