Сека браца на вечеру звала:
„Ајде, брате, секи вечерати.“
— „Не могу ти, секо, вечерати,
Сутра ће ме на муке метати.“
— „Не бој ми се, мој брате једини! 5
У секе су до три мила сина,
Једнога ћу прегорети за те.“
Мисли мајка, којега би дала;
Ако б' дала сина Радована,
Коме ће се радовати мајка? 10
Ако б' дала сељанина Иву,
Што ће село без лијепог Иве?
Све мислила, на једно смислила;
Буди мајка Мату, суво злато:
„Ајд' устани, Мато, суво злато! 15
Ајд' устани уји у сватове,
Ујна ће ти кошуљу донети.“
Иде Мато, материно злато,
Он ми иде уји у сватове —
Коња седла, коњ се одседлава, 20
Узду меће, узда с' одуздава;
Кад је дош'о до пол горе црне,
Сусрела га три Турчина млада,
Први Турчин турски проговара:
„Мили Боже, ваљана јунака!“ 25
Други Турчин турски проговара:
„Како г' може прегорети мајка!“
Трећи Турчин ништа не говори,
Већ он паше сабљу нспод паса,
Сјече Мату по бијелу врату. 30
Мртва глава земљи проговара:
„Бог убио сваку милу мајку,
Која воли браца нег' срдашце!“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 167-168.
