Seka braca na večeru zvala:
„Ajde, brate, seki večerati.“
— „Ne mogu ti, seko, večerati,
Sutra će me na muke metati.“
— „Ne boj mi se, moj brate jedini! 5
U seke su do tri mila sina,
Jednoga ću pregoreti za te.“
Misli majka, kojega bi dala;
Ako b' dala sina Radovana,
Kome će se radovati majka? 10
Ako b' dala seljanina Ivu,
Što će selo bez lijepog Ive?
Sve mislila, na jedno smislila;
Budi majka Matu, suvo zlato:
„Ajd' ustani, Mato, suvo zlato! 15
Ajd' ustani uji u svatove,
Ujna će ti košulju doneti.“
Ide Mato, materino zlato,
On mi ide uji u svatove —
Konja sedla, konj se odsedlava, 20
Uzdu meće, uzda s' oduzdava;
Kad je doš'o do pol gore crne,
Susrela ga tri Turčina mlada,
Prvi Turčin turski progovara:
„Mili Bože, valjana junaka!“ 25
Drugi Turčin turski progovara:
„Kako g' može pregoreti majka!“
Treći Turčin ništa ne govori,
Već on paše sablju nspod pasa,
Sječe Matu po bijelu vratu. 30
Mrtva glava zemlji progovara:
„Bog ubio svaku milu majku,
Koja voli braca neg' srdašce!“
Srpske narodne pesme (ženske), većinom ih u Slavoniji skupio Đorđe Rajković. Izdala "Matica srpska", u Novome Sadu u štampariji Ignjata Fuksa, 1869., str. 167-168.
