Марку

Марку Писац: Петар Сундечић

Како си ми, змају од сјевера,
Како си ми, Иванићу Марко?
Не питам те, с'јева ли ти сабља,
Не питам те, рже ли ти коњиц,
Не питам те, љуби ли те љуба,
Био адет, па и битисао —
За јуначко питати се здравље.
Сад су други дани заиграли,
Сад су други п'јевци запјевали,
Па те питам, побратиме драги:
Како ти је кесици ћорици,
Дува ли ти бура у џепове,
Јесу ли се џепи пробушили,
Пусти прсти кроз њих извирили?
Како ти је по тијем цр'јевима?
Плачу ли их чаја сапурине,
Би ли мало меса говедине,
Би ли мало рујне лозовине?
Почуј, Марко, што причају људи
Да уз гладна уста и желудац
Бистр'је човјек мисли и умује.
Па ми онда, море Марко, причај,
Кад ноћ тиха на Москов'ју пане,
И упалиш трбушасту лампу,
Шта ти онда, побратиме, машташ,
Уз димове топла самовара?

Извор

• Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ, 2011, стр 451-452

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Петар Сундечић, умро 1884, пре 140 година.