Марко у тавници татарској

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Какав Марко бјеше делибаша,
0002 какве ли је допануо муке
0003 у тавнци од Хазака краља,
0004 у којој је вода до кољенах
0005 и јуначке кости до појаса,
0006 пуна му је змијах и акрепах.
0007 Ту се јадну Марку дојадило,
0008 наслоња се на пенџер тавнички,
0009 док угледа лијепу ђевојку,
0010 ћерку милу од Хазака краља,
0011 па ђевојку Марко сестримјаше,
0012 да отиде до Прилипа града,
0013 да доћера седам мазги блага,
0014 не би ли се Марко откупио.
0015 Ђевојка му за братску примила
0016 па отиде до њезина баба,
0017 све му каже што бесједи Марко
0018 он на шћерцу вику учинио:
0019 "Кујо једна, а не шћери моја!
0020 То ли си се сјаранила с Марком!
0021 Пуштат нећу из тавнице Марка,
0022 док м’ у воду ноге не оп’ану
0023 и акрепи руке не о’гризу,
0024 док му змије очи не испију,
0025 па ћу таде оправити слуге
0026 да изнесу из тамнице Марка,
0027 нека Марка сједу на чаршију,
0028 нека туцак сједи на сокаку,
0029 кад излази мало и велико,
0030 да му дају паре и динаре,
0031 да за своју намјењује душу."
0032 Ал’ дјевојка отле поитала,
0033 она каза побратиму своме
0034 е га пуштит из тавнице неће.
0035 Он бесједи богом посестрими:
0036 "Ну отиди доље у чаршију
0037 те ми купи лист књиге бијеле
0038 и мурећеп чим се књиге пишу,
0039 оћу књигу ситну направити
0040 да оправим у Прилипа града
0041 старој мојој мајци Јевросими,
0042 старој мајци да с’ у ме не нада,
0043 вјерној љуби да се преудаје,
0044 сестри милој да с’ не куне мноме."
0045 Ђевојка га хитро послушала,
0046 донесе му лист књиге бијеле
0047 и мурећеп чим се књиге пишу,
0048 на пенџере додавала Марку.
0049 Он ђевојци ријеч бесједио:
0050 "Ајд’ ми нађи књигоношу млада!"
0051 Баш док Марко књигу накитио,
0052 ђевојка му нађе књигоношу,
0053 нешће слати књигу до Прилипа,
0054 но ј’ оправи у град од Солуна
0055 побратиму Дојчил-капетану:
0056 "Ах чу ли ме богом побратиме!
0057 Јадне ти сам муке допануо,
0058 нећеш ли ме како избавити,
0059 оли како благом, ол’ јунаштовм."!
0060 Отле оде млади књигоноша,
0061 а кад дође у град од Солуна,
0062 даде књигу Дојчил-капетану.
0063 А кад Дојчил књигу проучио,
0064 троструке га сузе пропануше,
0065 а за Марком богом побратимом:
0066 "Аха мене, богом побратиме!
0067 Запао си, Марко побратиме,
0068 ђе нам ништа благо не помага,
0069 мучно може помоћ’ и јунаштво."
0070 Књигоношу натраг оправио:
0071 "Ајде кажи Марку побратиму,
0072 ја му ништа помоћи не могу."
0073 А кад дође млади књигоноша,
0074 те то каза Марку Краљевићу,
0075 јадно се је Марко препануо,
0076 е те кости ту му останути.
0077 Кад се нешто Дојчин размислио,
0078 сам са собом таде бесједио:
0079 "Да сам каке муке допануо,
0080 побро би ме Марко избавио."
0081 Па на слуге вику починио:
0082 "Извед’те ми дебела Лабуда,
0083 опаш’те га што тврђе можете,
0084 окитите што љепше имате,
0085 зауздајте ђемом аламанским!"
0086 Итро су га слуге послушале,
0087 како рече тако г’ опремше
0088 и Дојчил се дивно опремио,
0089 ођеде се што море најљепше,
0090 па он узе копје коштуницу,
0091 баш од баба што му је остало,
0092 па дебела закрочи Лабуда
0093 и овако ријеч бесједио:
0094 "Ја ћ’ избавит Марка побратима,
0095 ја л’ запанут и ја у тавницу!"
0096 Отле оде земљом и свијетом
0097 докле дође под Хазака града,
0098 ту на пољу чадор разапео,
0099 бојно копје поби крај чадора
0100 а за копје привеза Лабуда,
0101 па отоле књигу оправио:
0102 "Чуј ти мене, од Хазака краље!
0103 Ол’ ми пуштит из тавнице Марка,
0104 ја л’ ми хајде на мејдан јуначки,
0105 ја ли за се тражи мејданџију,
0106 о’ то троје које ти је драго."
0107 А кад краљу књига допанула
0108 по граду је пуштио телела
0109 те Хазака града искупио,
0110 телала је у војску пуштио
0111 да по војсци тражи мегданџију.
0112 Он га тражи,не може га наћи,
0113 пак се стаде опремати краљу,
0114 свог изведе претила дорина,
0115 на готова њега закрочио,
0116 бојно копје на рамо турио,
0117 О бедрицу сабју опасао,
0118 па отоле на поље отиде
0119 док Дојчилу под чадора дође
0120 а Дојчин му ријеч бесједио:
0121 "Сједи, краље, да пијемо вино!"
0122 А краље му ријеч бесједио:
0123 "Устај, курво, мејдан дијелити!
0124 Ко добије - нека потље пије."
0125 Скочи Дојчил о’ земље на ноге,
0126 а од копља коња одријеши,
0127 па на коња закрочи Лабуда,
0128 бојно копје узео у руку,
0129 чадор нешће помијерат ништа
0130 но нада се још пит под њим вино.
0131 Сретоше се добра два јунака,
0132 тада рече Дојчил капетане:
0133 "Хоћу ли ти бјежат на Лабуду
0134 да ме гађаш копјем коштуницом?"
0135 "Ајде, вели, бјежи, ћераћу те!"
0136 Он побјеже пољем на Лабуду,
0137 краљ га гађа копјем убојнијем,
0138 но му бјеше Лабуд од Мејдана
0139 те му паде на прва кољена -
0140 високо га копље претурило.
0141 Тад побјеже краље на дорину,
0142 а ћера га Дојчин на Лабуду
0143 и гађа га копјем коштуницом
0144 те га бјеше добро погодио
0145 погоди га у свилена паса,
0146 за бојно га седло приковао,
0147 у захору седло помјерио,
0148 седло с краљем под коња пануло,
0149 а допаде Дојчил-капетане
0150 те му русу главу посјекао,
0151 на дората седло исправио,
0152 па отиде отле под чадора
0153 те с’ уморан вина напојио,
0154 па краљеву главу доватио,
0155 на бојно је копје натакнуо,
0156 сам на коња закрочи Лабуда,
0157 сам отиде у Хазака града,
0158 разбјежа се мало и велико,
0159 тек од града заклопише врата,
0160 он довати балту од челика,
0161 љ њом у врата био ударио,
0162 сломи врата на седам коматах,
0163 у Хазака уљегао града,
0164 кроз оканце углед’о га Марко,
0165 углед’о га па га дозивао:
0166 "Пуно мене, драги побратиме!"
0167 Па отиде Дојчин-капетане,
0168 он отиде тавници на врата
0169 и довати балту од челика,
0170 од тавнице саломио врата
0171 те изведе из тавнице Марка.
0172 Ма какав је из тавнице Марко:
0173 јуначко му потавњело тело,
0174 руса коса пала до појаса.
0175 Оде с побром на краљеву кулу,
0176 још му Шарац бјеше у животу,
0177 чуда ради краље га држаше,
0178 ал’ се ником јахат не даваше.
0179 Марку побро косу обријао,
0180 напоје се вина црвенога,
0181 ту стајаше за петнаест данах,
0182 докле живот Марко заузео,
0183 а нико им ништа не смијаше
0184 него чине што је њима драго,
0185 па краљево покупише благо,
0186 седам мазги блага поћераше
0187 а одоше из Хазака града
0188 и краљево дијелише благо,
0189 даде Марко побру старјешинства,
0190 даде њему цио товар блага
0191 и даде му богом посестриму,
0192 а краљеву љепоту ђевојку,
0193 па одоше, дома свадбоваше.
0194 И то било кад се помињало.