Marko u tavnici tatarskoj

0001 Kakav Marko bješe delibaša,
0002 kakve li je dopanuo muke
0003 u tavnci od Hazaka kralja,
0004 u kojoj je voda do koljenah
0005 i junačke kosti do pojasa,
0006 puna mu je zmijah i akrepah.
0007 Tu se jadnu Marku dojadilo,
0008 naslonja se na pendžer tavnički,
0009 dok ugleda lijepu đevojku,
0010 ćerku milu od Hazaka kralja,
0011 pa đevojku Marko sestrimjaše,
0012 da otide do Prilipa grada,
0013 da doćera sedam mazgi blaga,
0014 ne bi li se Marko otkupio.
0015 Đevojka mu za bratsku primila
0016 pa otide do njezina baba,
0017 sve mu kaže što besjedi Marko
0018 on na šćercu viku učinio:
0019 "Kujo jedna, a ne šćeri moja!
0020 To li si se sjaranila s Markom!
0021 Puštat neću iz tavnice Marka,
0022 dok m’ u vodu noge ne op’anu
0023 i akrepi ruke ne o’grizu,
0024 dok mu zmije oči ne ispiju,
0025 pa ću tade opraviti sluge
0026 da iznesu iz tamnice Marka,
0027 neka Marka sjedu na čaršiju,
0028 neka tucak sjedi na sokaku,
0029 kad izlazi malo i veliko,
0030 da mu daju pare i dinare,
0031 da za svoju namjenjuje dušu."
0032 Al’ djevojka otle poitala,
0033 ona kaza pobratimu svome
0034 e ga puštit iz tavnice neće.
0035 On besjedi bogom posestrimi:
0036 "Nu otidi dolje u čaršiju
0037 te mi kupi list knjige bijele
0038 i murećep čim se knjige pišu,
0039 oću knjigu sitnu napraviti
0040 da opravim u Prilipa grada
0041 staroj mojoj majci Jevrosimi,
0042 staroj majci da s’ u me ne nada,
0043 vjernoj ljubi da se preudaje,
0044 sestri miloj da s’ ne kune mnome."
0045 Đevojka ga hitro poslušala,
0046 donese mu list knjige bijele
0047 i murećep čim se knjige pišu,
0048 na pendžere dodavala Marku.
0049 On đevojci riječ besjedio:
0050 "Ajd’ mi nađi knjigonošu mlada!"
0051 Baš dok Marko knjigu nakitio,
0052 đevojka mu nađe knjigonošu,
0053 nešće slati knjigu do Prilipa,
0054 no j’ opravi u grad od Soluna
0055 pobratimu Dojčil-kapetanu:
0056 "Ah ču li me bogom pobratime!
0057 Jadne ti sam muke dopanuo,
0058 nećeš li me kako izbaviti,
0059 oli kako blagom, ol’ junaštovm."!
0060 Otle ode mladi knjigonoša,
0061 a kad dođe u grad od Soluna,
0062 dade knjigu Dojčil-kapetanu.
0063 A kad Dojčil knjigu proučio,
0064 trostruke ga suze propanuše,
0065 a za Markom bogom pobratimom:
0066 "Aha mene, bogom pobratime!
0067 Zapao si, Marko pobratime,
0068 đe nam ništa blago ne pomaga,
0069 mučno može pomoć’ i junaštvo."
0070 Knjigonošu natrag opravio:
0071 "Ajde kaži Marku pobratimu,
0072 ja mu ništa pomoći ne mogu."
0073 A kad dođe mladi knjigonoša,
0074 te to kaza Marku Kraljeviću,
0075 jadno se je Marko prepanuo,
0076 e te kosti tu mu ostanuti.
0077 Kad se nešto Dojčin razmislio,
0078 sam sa sobom tade besjedio:
0079 "Da sam kake muke dopanuo,
0080 pobro bi me Marko izbavio."
0081 Pa na sluge viku počinio:
0082 "Izved’te mi debela Labuda,
0083 opaš’te ga što tvrđe možete,
0084 okitite što ljepše imate,
0085 zauzdajte đemom alamanskim!"
0086 Itro su ga sluge poslušale,
0087 kako reče tako g’ opremše
0088 i Dojčil se divno opremio,
0089 ođede se što more najljepše,
0090 pa on uze kopje koštunicu,
0091 baš od baba što mu je ostalo,
0092 pa debela zakroči Labuda
0093 i ovako riječ besjedio:
0094 "Ja ć’ izbavit Marka pobratima,
0095 ja l’ zapanut i ja u tavnicu!"
0096 Otle ode zemljom i svijetom
0097 dokle dođe pod Hazaka grada,
0098 tu na polju čador razapeo,
0099 bojno kopje pobi kraj čadora
0100 a za kopje priveza Labuda,
0101 pa otole knjigu opravio:
0102 "Čuj ti mene, od Hazaka kralje!
0103 Ol’ mi puštit iz tavnice Marka,
0104 ja l’ mi hajde na mejdan junački,
0105 ja li za se traži mejdandžiju,
0106 o’ to troje koje ti je drago."
0107 A kad kralju knjiga dopanula
0108 po gradu je puštio telela
0109 te Hazaka grada iskupio,
0110 telala je u vojsku puštio
0111 da po vojsci traži megdandžiju.
0112 On ga traži,ne može ga naći,
0113 pak se stade opremati kralju,
0114 svog izvede pretila dorina,
0115 na gotova njega zakročio,
0116 bojno kopje na ramo turio,
0117 O bedricu sabju opasao,
0118 pa otole na polje otide
0119 dok Dojčilu pod čadora dođe
0120 a Dojčin mu riječ besjedio:
0121 "Sjedi, kralje, da pijemo vino!"
0122 A kralje mu riječ besjedio:
0123 "Ustaj, kurvo, mejdan dijeliti!
0124 Ko dobije - neka potlje pije."
0125 Skoči Dojčil o’ zemlje na noge,
0126 a od koplja konja odriješi,
0127 pa na konja zakroči Labuda,
0128 bojno kopje uzeo u ruku,
0129 čador nešće pomijerat ništa
0130 no nada se još pit pod njim vino.
0131 Sretoše se dobra dva junaka,
0132 tada reče Dojčil kapetane:
0133 "Hoću li ti bježat na Labudu
0134 da me gađaš kopjem koštunicom?"
0135 "Ajde, veli, bježi, ćeraću te!"
0136 On pobježe poljem na Labudu,
0137 kralj ga gađa kopjem ubojnijem,
0138 no mu bješe Labud od Mejdana
0139 te mu pade na prva koljena -
0140 visoko ga koplje preturilo.
0141 Tad pobježe kralje na dorinu,
0142 a ćera ga Dojčin na Labudu
0143 i gađa ga kopjem koštunicom
0144 te ga bješe dobro pogodio
0145 pogodi ga u svilena pasa,
0146 za bojno ga sedlo prikovao,
0147 u zahoru sedlo pomjerio,
0148 sedlo s kraljem pod konja panulo,
0149 a dopade Dojčil-kapetane
0150 te mu rusu glavu posjekao,
0151 na dorata sedlo ispravio,
0152 pa otide otle pod čadora
0153 te s’ umoran vina napojio,
0154 pa kraljevu glavu dovatio,
0155 na bojno je kopje nataknuo,
0156 sam na konja zakroči Labuda,
0157 sam otide u Hazaka grada,
0158 razbježa se malo i veliko,
0159 tek od grada zaklopiše vrata,
0160 on dovati baltu od čelika,
0161 lj njom u vrata bio udario,
0162 slomi vrata na sedam komatah,
0163 u Hazaka uljegao grada,
0164 kroz okance ugled’o ga Marko,
0165 ugled’o ga pa ga dozivao:
0166 "Puno mene, dragi pobratime!"
0167 Pa otide Dojčin-kapetane,
0168 on otide tavnici na vrata
0169 i dovati baltu od čelika,
0170 od tavnice salomio vrata
0171 te izvede iz tavnice Marka.
0172 Ma kakav je iz tavnice Marko:
0173 junačko mu potavnjelo telo,
0174 rusa kosa pala do pojasa.
0175 Ode s pobrom na kraljevu kulu,
0176 još mu Šarac bješe u životu,
0177 čuda radi kralje ga držaše,
0178 al’ se nikom jahat ne davaše.
0179 Marku pobro kosu obrijao,
0180 napoje se vina crvenoga,
0181 tu stajaše za petnaest danah,
0182 dokle život Marko zauzeo,
0183 a niko im ništa ne smijaše
0184 nego čine što je njima drago,
0185 pa kraljevo pokupiše blago,
0186 sedam mazgi blaga poćeraše
0187 a odoše iz Hazaka grada
0188 i kraljevo dijeliše blago,
0189 dade Marko pobru starješinstva,
0190 dade njemu cio tovar blaga
0191 i dade mu bogom posestrimu,
0192 a kraljevu ljepotu đevojku,
0193 pa odoše, doma svadbovaše.
0194 I to bilo kad se pominjalo.