Седи Марко на високи чардак
па си гледа на доле на горе,
а највише низ Косово поље;
там угледа Српкињу девојку
како коси зелене ливаде - 5
једном мане, три откоса тера:
први откос трава детелина,
други откос црвена ружица,
трећи откос рани бел-босиљак.
Марко зове госпођу краљицу: 10
„Дај погледај низ Косово поље,
дај погледај чудо од девојку,
једном мане, три откоса тера!
Што си немам сина за женидбу,
или сина или младог брата." 15
Говори му госпођа краљица:
„Немој, Марко, душу да си грешиш,
имаш сина, ал је још малецак
јоште спије у свилне пелене.“
Кад то зачул Марко од мејдана, 20
право оде девојке на дворе.
Кад је било за недељу дана,
Марко скупи кићени сватови.
Сви сватови коње разигрују,
младожења у љуљку се нија. 25
Отишла су у Косово поље
у дворове Српкиње девојке.
Пресрела ји млада невестица,
сви је редом у руку љубила.
Кад је било око пола ноћи, 30
разрова се дете у пелене.
Тешила га и свати и мати,
ред је дошал младој невестици;
тешила га три дана и ноћи,
тешила га и љуто га клела: 35
„Проклет да је кој те таква жени,
још попроклет кој ме за теб дава.“
Певач, место записа и напомена
Забележио Радослав Раденковић, маја 1966. године у Галибабинцу. Песма је записана од Марије Стојадиновић, неписмене сељанке, рођене 1905. године. Она је, како сама каже, у младости била најбоља певица у целом овом крају. Певала је на преко 50 свадби, али и овако, на прелу и у пољу. Знала је стотину лирских и ових десет епских песама. Лирске песме је упамтила од бабе Настасије и мајке Милене, а епске од деде Мирослава док их је певао уз гусле. Каже да је знала много оваквих песама „оди разни српски јунаци и цареви“, али је она много тога заборавила, јер је деда умро кад је имала 15 година (око 1920. године).
Референце
Извор
Српске народне епске песме. Забележио Радослав Раденковић. 27/1987. бр. 4-5. стр 102.
