Sedi Marko na visoki čardak
pa si gleda na dole na gore,
a najviše niz Kosovo polje;
tam ugleda Srpkinju devojku
kako kosi zelene livade - 5
jednom mane, tri otkosa tera:
prvi otkos trava detelina,
drugi otkos crvena ružica,
treći otkos rani bel-bosiljak.
Marko zove gospođu kraljicu: 10
„Daj pogledaj niz Kosovo polje,
daj pogledaj čudo od devojku,
jednom mane, tri otkosa tera!
Što si nemam sina za ženidbu,
ili sina ili mladog brata." 15
Govori mu gospođa kraljica:
„Nemoj, Marko, dušu da si grešiš,
imaš sina, al je još malecak
jošte spije u svilne pelene.“
Kad to začul Marko od mejdana, 20
pravo ode devojke na dvore.
Kad je bilo za nedelju dana,
Marko skupi kićeni svatovi.
Svi svatovi konje razigruju,
mladoženja u ljuljku se nija. 25
Otišla su u Kosovo polje
u dvorove Srpkinje devojke.
Presrela ji mlada nevestica,
svi je redom u ruku ljubila.
Kad je bilo oko pola noći, 30
razrova se dete u pelene.
Tešila ga i svati i mati,
red je došal mladoj nevestici;
tešila ga tri dana i noći,
tešila ga i ljuto ga klela: 35
„Proklet da je koj te takva ženi,
još poproklet koj me za teb dava.“
Pevač, mesto zapisa i napomena
Zabeležio Radoslav Radenković, maja 1966. godine u Galibabincu. Pesma je zapisana od Marije Stojadinović, nepismene seljanke, rođene 1905. godine. Ona je, kako sama kaže, u mladosti bila najbolja pevica u celom ovom kraju. Pevala je na preko 50 svadbi, ali i ovako, na prelu i u polju. Znala je stotinu lirskih i ovih deset epskih pesama. Lirske pesme je upamtila od babe Nastasije i majke Milene, a epske od dede Miroslava dok ih je pevao uz gusle. Kaže da je znala mnogo ovakvih pesama „odi razni srpski junaci i carevi“, ali je ona mnogo toga zaboravila, jer je deda umro kad je imala 15 godina (oko 1920. godine).
Reference
Izvor
Srpske narodne epske pesme. Zabeležio Radoslav Radenković. 27/1987. br. 4-5. str 102.
