Марко свети соколово крило
Подиже се Мурате везире,
Лов ловити зеленом планином,
Собом води тридесет Турака
И сувише Краљевића Марка
И Маркова сивога сокола. 5
Док изишли у планину Турци,
Ту нађоше студено језеро,
У језеру утву шестокрилу,
Гдје мућаше воду по језеру.
Марко пусти својега сокола, 10
Да ухвати утву у језеру,
Али Турци запеше стријеле,
Да гађају утву у језеру.
Не гађају утву шестокрилу,
Већ гађају Маркова сокола, 15
Док му десно крило саломише.
Стаде цика Маркова сокола,
Стаде цика како гује љуте;
Рањен сoко из воде искочи,
Па долази крилом сломљенијем 20
На рамена Краљевића Марка,
Па се врати око врата Марку,
Све цичући и не престајући.
Ал’ тјеши га Краљевићу Марко:
„А, не бој се, мој соколе сиви! 25
„Ако ти је крило саломљено,
„Марко ће ти крило извидати.“
Шћаше Марко да заметне кавгу,
Ал’ не може с Мурата везира,
Но сокола у њедра метнуо, 30
Па се Шарца свога дохватио,
Па отиде Марко низ планину,
Право оде Прилипу својему,
С соколом се својим разговара:
„Како ти је без крила, соколе?“ 35
Соко тица Марку одговара:
„Тако ми је без крила мојега,
„Као брату који брата нема;
„Да ја имам брата рођенога,
„Не бих крила ни жалио мога, 40
„Јер би мене братац осветио;
„Него немам брата рођенога,
„Зато жалим ја крила мојега.“
А вели му Краљевићу Марко:
„А, не бој се, мој сиви соколе! 45
„Ако немаш брата рођенога,
„А ти имаш Краљевића Марка,
„Што од брата гори бити неће.“
Докле Марко до Прилипа дође
И донесе сивога сокола, 50
Брже Марко на хећима пође,
Те соколу крило лијечаше;
Видао га, док га извидао.
На пенцер се с њиме разговара,
Гладећи га рукама низ перје: 55
„Мој соколе, како ти је крило?“ —
„Добро ми је, ал’ не ка’ и прије.“
У то доба момче на авлију,
Задрма му халком на вратима,
А с пенџера Марко проговара: 60
„Ко удара халком на вратима?
„Авлија ти није затворена,
„Него упри, хајде у авлију.“
Тада момче отворило врата,
Па уљезе у мермер авлију, 65
А пита га Краљевићу Марко:
„Што си, момче, тако уранио?“
А момче му с плачем одговара:
„А, за Бога, Марко господаре!
„Синоћ селу нашему пристигоше 70
„Седамдесет турских јарамаза;
„Коју су нам ноћас муку дали,
„Да никако живјет’ не можемо;
„Па су мене теби оправили,
„Нећеш ли нам Турке истјерати?“ 75
А Марко му тада проговара:
„Хајде с Богом, сад ћу и ја доћи,
„Јошт и један са соколом Марко.“
Брже сиђе у мермер авлију,
Па уљезе Шарцу у подруме, 80
Те изведе Шарца дебелога,
Окрочи га у авлији Марко,
Па са Шарцем до села отиде.
А кад Турци Марка опазили,
Сви из села брже побјегоше, 85
Ал’ им Марко бјежати не даде,
Но им виче грлом иза гласа:
„Стан’те, Турци, ево вама Марка!
„Још соколу крило не зарасло,
„А ви Марка у Прилип тражите!“ 90
Па је бритку сабљу дохватио,
Те исјече око села Турке,
Ниједнога жива не пустио;
Па се Марко у Прилипа врати,
С соколом се поче разговарат’: 95
„Не бој ми се, мој сиви соколе,
„Нека знадеш, да брата имадеш:
„Докле тече Марка и Турака,
„Крила твога заборавит неће.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
