Marko sveti sokolovo krilo
Podiže se Murate vezire,
Lov loviti zelenom planinom,
Sobom vodi trideset Turaka
I suviše Kraljevića Marka
I Markova sivoga sokola. 5
Dok izišli u planinu Turci,
Tu nađoše studeno jezero,
U jezeru utvu šestokrilu,
Gdje mućaše vodu po jezeru.
Marko pusti svojega sokola, 10
Da uhvati utvu u jezeru,
Ali Turci zapeše strijele,
Da gađaju utvu u jezeru.
Ne gađaju utvu šestokrilu,
Već gađaju Markova sokola, 15
Dok mu desno krilo salomiše.
Stade cika Markova sokola,
Stade cika kako guje ljute;
Ranjen soko iz vode iskoči,
Pa dolazi krilom slomljenijem 20
Na ramena Kraljevića Marka,
Pa se vrati oko vrata Marku,
Sve cičući i ne prestajući.
Al’ tješi ga Kraljeviću Marko:
„A, ne boj se, moj sokole sivi! 25
„Ako ti je krilo salomljeno,
„Marko će ti krilo izvidati.“
Šćaše Marko da zametne kavgu,
Al’ ne može s Murata vezira,
No sokola u njedra metnuo, 30
Pa se Šarca svoga dohvatio,
Pa otide Marko niz planinu,
Pravo ode Prilipu svojemu,
S sokolom se svojim razgovara:
„Kako ti je bez krila, sokole?“ 35
Soko tica Marku odgovara:
„Tako mi je bez krila mojega,
„Kao bratu koji brata nema;
„Da ja imam brata rođenoga,
„Ne bih krila ni žalio moga, 40
„Jer bi mene bratac osvetio;
„Nego nemam brata rođenoga,
„Zato žalim ja krila mojega.“
A veli mu Kraljeviću Marko:
„A, ne boj se, moj sivi sokole! 45
„Ako nemaš brata rođenoga,
„A ti imaš Kraljevića Marka,
„Što od brata gori biti neće.“
Dokle Marko do Prilipa dođe
I donese sivoga sokola, 50
Brže Marko na hećima pođe,
Te sokolu krilo liječaše;
Vidao ga, dok ga izvidao.
Na pencer se s njime razgovara,
Gladeći ga rukama niz perje: 55
„Moj sokole, kako ti je krilo?“ —
„Dobro mi je, al’ ne ka’ i prije.“
U to doba momče na avliju,
Zadrma mu halkom na vratima,
A s pendžera Marko progovara: 60
„Ko udara halkom na vratima?
„Avlija ti nije zatvorena,
„Nego upri, hajde u avliju.“
Tada momče otvorilo vrata,
Pa uljeze u mermer avliju, 65
A pita ga Kraljeviću Marko:
„Što si, momče, tako uranio?“
A momče mu s plačem odgovara:
„A, za Boga, Marko gospodare!
„Sinoć selu našemu pristigoše 70
„Sedamdeset turskih jaramaza;
„Koju su nam noćas muku dali,
„Da nikako živjet’ ne možemo;
„Pa su mene tebi opravili,
„Nećeš li nam Turke istjerati?“ 75
A Marko mu tada progovara:
„Hajde s Bogom, sad ću i ja doći,
„Jošt i jedan sa sokolom Marko.“
Brže siđe u mermer avliju,
Pa uljeze Šarcu u podrume, 80
Te izvede Šarca debeloga,
Okroči ga u avliji Marko,
Pa sa Šarcem do sela otide.
A kad Turci Marka opazili,
Svi iz sela brže pobjegoše, 85
Al’ im Marko bježati ne dade,
No im viče grlom iza glasa:
„Stan’te, Turci, evo vama Marka!
„Još sokolu krilo ne zaraslo,
„A vi Marka u Prilip tražite!“ 90
Pa je britku sablju dohvatio,
Te isječe oko sela Turke,
Nijednoga živa ne pustio;
Pa se Marko u Prilipa vrati,
S sokolom se poče razgovarat’: 95
„Ne boj mi se, moj sivi sokole,
„Neka znadeš, da brata imadeš:
„Dokle teče Marka i Turaka,
„Krila tvoga zaboravit neće.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
