Марко и Дете Дукатинче
Марко седи с мајку да вечора,
Па се Марко, богме, подсменаја,
Ила, мајка, њега опазила:
„Море Марко, Марко Краљевићи,
„Је л’ се смејеш госпоцке вечере, 5
„Је л’ се смејеш на моји староси,
„Је л’ се смејош на моји јадови?“
Одговара Марко Краљевићи:
„Чуј’ овамо остарела мајке,
„Ни се смејем на твоји староси, 10
„Ни се смејем на твоји јадови,
— „Но се смејем на моје јунасто:
„Изведи ми коња Пеливана
„Та га стегни з’ дванаес колана,
„Ја ће идем Дете Дукатинче, 15
„Да му видим његово јунасто".
Па станала остарела мајка,
Изведе му коња Пеливана,
Стегнала га з' дванаес колана,
Па јанаја Марко Краљеввћи, 20
Па отиде низ тија друмови.
У срећу му једна стара баба,
Говори ву Марко Краљавићи:
„Чуј овамо, мори стара бабо,
„Ће те питам право да ми кажеш 25
„Куде соди Дете Дукатинне?"
Говори му остарела баба:
„Чуј’ овамо, Марко Краљевићи,
„Не л’ ме питаш право да ти кажем:
„Ај’ још малко, туј је понагоре, 30
„Куд’ ће видиш порте од дукати,
„Туј си седи Дете Дукатинче."
Па си пође Марко Краљевићи,
Па си пође горе низа село,
Па си виде порте од дуката. 35
Застанаја Марко преди порте,
Па говори Дете Дукатинче:
„Чуј овамо, Дете Дукатинче,
„Ја отвори твоје дукат-порте."
Па говори Дете Дукатинче, 40
Па говори из његови двори:
„Чуј овамо, Марко Краљевићи,
„Арам да је на твоје јунасто,
„Кад не можеш порте да прерипиш."
И на Марка насвидно му паде, 45
Па си шибна коња Пеливана,
Па прерипи порте од дуката,
Па урипи у Детињи двори.
Говори му Дете Дукатинче:
„Чуј овамо, Марко Краљевићи, 50
„Чуј овамо, ја, ти мили ујко,
„Бујрум, ујко, трогодишњ’ раију,
„Бујрум, ујко, на т'ј слатки ручак,
„Бујрум, ујко, на тој рујно вино“.
Говори му Марко Крал»евићи: 55
„Чуј овамо Дете Дукатинче:
„Ја си имам туј љуту ракију,
„Ја си имам још послатак ручак,
„Ја си имам и тој рујно вино,
„Но сам дошја јунасто да т’ видим.“ 60
Говори му Дете Дукатинче:
„Бујрум, ујко, јунасто да видиш:
Улегло је девет бој’ бунара,
Врт’ на лево врти и на десно,
Изрипило девет бој' бунара. 65
Па улегја Краљевићи Марко,
— Врт’ на лево, богме и на десно,
Не могаја бунар да изрипи,
И на Марка несвидно му паде,
Па говори Краљевићи Марко: 70
„Чуј овамо, Дете Дукатинче:
„Изведи си коња Пеливана,
„Па га стегни з' дванаес колана,
„Да идемо цркву Грачаницу,
„Да играмо коњи кроз Косово.“ 75
Изведе си Дете Дукатинче,
Изведе си коња Пеливана,
Стегиало га з' дванаес колана,
Ујашише коњи Пелевани,
И узеше тешке топузине, 80
Искочише низ рамно Косово;
Па се фрљи Марко Краљевићи,
Па се фрљи с тешку топузину
Па се фрљи Дете Дукатинче,
И је Марка, богме, натфрљило. 85
И на Марка несвидно му паде,
Па извади л’ку боздогању,
Па посече Дете Дукатинче.
Посече га т'нке половине.
Од јунасто Дете не осети, 90
Па с’ играли тија њини коњи.
И је Дете Марка прескочило.
Кад су дошли цркву Грачаницу,
Па се скина Марко Краљевићи,
Па се скина и Дете по њега, 95
— Две полутине от коња паднале.
Говори си Дете Дукатинче:
„Ујко, ујко, Бог да те убије,
„Нигде ти се гроб не познаваја
„Што с' од мене овој учинаја."[1]
