Марко и Андрија

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Марко и Андрија

Храни краљу два нејака сина,
Храни краљу Марка и Андрију
У Прилипу граду бијеломе.
Кад су били од дван’ест година,
Намиче им коње и оружје: 5
Марку даје Шарца од мејдана,
А Андрији вранца дебелога.
Када су се дјеца одгојила,
Проговара Краљевић Андрија:
„О, мој брате, Краљевићу Марко, 10
„Сјутра ћемо рано уранити,
„Добре ћемо коње узјахати,
„Отић’ ћемо у поље Прилипско,
„Па ћемо се ђордом огледати.“
Њему Марко тихо одговара: 15
„Прођ’ се тога, мој брате Андрија!
„Да ми сјутра тако учинимо,
„Хоће нам се свако наругати,
„Гдје се гоне до два брата млада;
„Већ чујеш ме, мој брате Андрија! 20
„Сјутра ћемо рано уранити,
„Добре ћемо коње опремити,
„Отић’ ћемо у Кунар-планину,
„У планину сухариковину,
„Гдјено нигдје капи воде нема, 25
„Нит’ носити пива ни једива,
„Да видимо, мој брате Андрија,
„Тко ће дуже трпјет’ глад и жеђу.“
То Андрији врло мило било.
У јутро су рано уранили, 30
Добре коње хитро опремили,
Па одоше у Кунар-планину,
У планину сухариковину,
Гдјено нигдје капи воде нема.
Па ходише недјељицу дана, 35
Нити траже пива ни једива;
Па ходише другу недјељицу,
Нити траже пива ни једива;
Кад настала трећа недјељица,
Андрији је жеђа додијала, 40
Шћаше заклат’ вранца испод себе,
Ал’ му Марко тихо бесједио:
„Прођ’ се тога, мој брате Андрија,
„Не кољ’ вранца, не чини зијана,
„Већ ти хајде доље низ планину, 45
„Па ћеш доћи до воде Цетине;
„Када дођеш до воде Цетине,
„Ти натјерај вранца на Цетину,
„Не дај пити воде коњу свому;
„Када пређеш Цету воду хладну, 50
„Окрени се с десна на лијево,
„Ти ћеш наћи камену механу,
„У механи крчмарицу Мару;
„Немој, брате, ићи у механу,
„Јер механа није нигда сама: 55
„Ондје сједи Раша харамбаша,
„И са њиме шездесет другова,
„Хоћеш, брате, љуто погинути;
„Већ кад дођеш, брате, пред механу,
„А ти вичи крчмарицу Мару, 60
„Нек’ изнесе вина пред механу,
„Па се напиј вина црвенога
„И напоји себе и вранчића.“
Отлен пође Краљевић Андрија,
До Цетине воде доходио; 65
Здраво пређе Цету воду хладну,
Окрену се с десна на лијево
И он нађе камену механу,
Пред механом крчмарицу Мару:
Студену је загрлила ст’јену, 70
Она цвили кано гуја љута.
Како дође Краљевић Андрија,
Намах Мари божју помоћ виче
И пита је Краљевић Андрија:
„Што ти цвилиш, крчмарице Маро?“ 75
Њему Мара с плачем одговара:
„Не питај ме, незнан добар јунак,
„Ја сам много уложила благо,
„Уложила за црвено вино,
„Па ми вина нико пити нема!“ 80
Њој говори Краљевић Андрија:
„Дај ми, Маро, два дуката вина:
„Један мени, а један вранчи/ћу.“
Њему Мара с плачем одговара:
„Прођ’ се тога, незнан добар јунак! 85
„Не пије се са коњица вино,
„Већ ти хајде ’вамо у механу."
Превари се Краљевић Андрија,
Превари се, уједе га гуја, ^
У камену унишо механу: 90
Ондје сједи Раша харамбаша,
И са њиме шездесет другова,
Па Андрији ожђелдију дају,
Ожђелдију десет купа вина;
Све то попи Краљевић Андрија, 95
Опет виче крчмарици Мари:
„Дај ми, Маро, два дуката вина:
„Један мени, а један вранчићу.“
Изнесе му Мара крчмарица,
Попи вино Краљевић Андрија, 100
Па Андрија заспа без узглавља.
Кад то видје Раша харамбаша,
И његових шездесет другова,
Намигнуше један на другога,
Па Андрији одсјекоше главу. — 105
Чека Марко свог брата Андрију,
Чека њега три бијела дана.
Када видје Краљевићу Марко,
Да му нема брата Андријаша,
Он појаха Шарца коња свога, 110
До Цетине воде доходио
И Цетину воду преходио,
Окрену се с десна на лијево.
Кад се Марко близу прикучио
До механе крчмарице Маре, 115
Угледа га крчмарица Мара,
Па говори Раши харамбаши:
„Чујеш ли ме, Рашо харамбашо!
„Иде јунак низ поље широко
„На Шарину коњу од мејдана.“ 120
А вели јој Раша харамбаша:
„Уврати га к нама у механу,
„Ево теби стотину дуката.“
Кад је Мара Рашу разумјела,
Пред камену изишла механу, 125
Па студену загрлила ст’јену,
Она цвили кано гуја љута.
У то доба Краљевићу Марко,
Па он Мари божју помоћ виче;
Мара му је помоћ прихватила. 130
Па је Марко Мари говорио:
„Шго је теби, крчмарице Маро,
„Те ти цвилиш кано љута гуја?“
Њему Мара с плачем одговара:
„Не питај ме, незнан добар јунак, 135
„Ја сам много уложила благо,
„Уложила за црвено вино,
„Па ми вина нико пити нема!“
Кад то чуо Краљевцћу Марко,
Онда Мари тихо бесједио: 140
„Дај ми, Маро, два дуката вина:
„Један мени, а један Шарину.“
Њему Мара тихо бесједила:
„Не будали, незнан добар јунак!
„Не пије се са коњица вино, 145
„Већ ти хајде ’вамо у механу.“
Кад то чуо Краљевићу Марко,
Он одјаха свог коња Шарина,
У камену унишо механу.
Ондје сједи Раша харамбаша, 150
И његових шездесет другова.
Како дође Марко у механу,
Одмах њима божју помоћ виче;
Они су му помоћ прихватили,
Дадоше му десет купа вина; 155
Попи купе Краљевићу Марко,
Попи купе, не укваси брка,
Па он виче крчмарицу Мару:
„Дај ми, Маро, два дуката вина,
„И дај Шарцу два дуката вина.“ 160
Марко Шарца пред механом свеза,
Па му даје руменику вино,
Па се врати у механу Марко,
С хајдуцим’ се чашом прегонио.
Кад с’ хајдуци вина понапили, 165
Мртву главу они износили,
Мртву главу Краљевић-Андрије,
Па почели главу преметати;
Оде глава од руке до руке,
Дођ’ у руке Краљевићу Марку. 170
Узе главу Краљевићу Марко,
Па он њима тихо бесједио:
„Чујте мене, браћо и дружино!
„Ова ј’ глава на јунаку расла, —
„Ово ј’ глава мог брата Андрије“. 175
Љуто цикну, па потеже ђорду,
Он исјече шездесет хајдука;
Ухватио Рашу харамбашу,
Свеза њему руке наопако;
Па ухвати крчмарицу Мару, 180
У катран јој замочи кошуљу,
Па зажеже, жалосна јој мајка!
А када је Мара изгорела,
Из бачава пиће источио,
А механу огњем запалио. 185
Он узима Рашу харамбашу,
Па га вјеша коњу о ункашу:
С једне стране Рашу харамбашу,
С друге стране наџак од челика;
Тежи му је наџак од челика 190
Него мртав Раша харамбаша.
Оде Марко двору бијелому,
Љуто цвилећ’ за братом Андријом.
Онда било, сад се спомињало,
А ми да смо здраво и весело! 195

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Краљевић Марко, народна песмарица, Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1913., стр. 4-9.