Marko i Andrija

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Marko i Andrija

Hrani kralju dva nejaka sina,
Hrani kralju Marka i Andriju
U Prilipu gradu bijelome.
Kad su bili od dvan’est godina,
Namiče im konje i oružje: 5
Marku daje Šarca od mejdana,
A Andriji vranca debeloga.
Kada su se djeca odgojila,
Progovara Kraljević Andrija:
„O, moj brate, Kraljeviću Marko, 10
„Sjutra ćemo rano uraniti,
„Dobre ćemo konje uzjahati,
„Otić’ ćemo u polje Prilipsko,
„Pa ćemo se đordom ogledati.“
Njemu Marko tiho odgovara: 15
„Prođ’ se toga, moj brate Andrija!
„Da mi sjutra tako učinimo,
„Hoće nam se svako narugati,
„Gdje se gone do dva brata mlada;
„Već čuješ me, moj brate Andrija! 20
„Sjutra ćemo rano uraniti,
„Dobre ćemo konje opremiti,
„Otić’ ćemo u Kunar-planinu,
„U planinu suharikovinu,
„Gdjeno nigdje kapi vode nema, 25
„Nit’ nositi piva ni jediva,
„Da vidimo, moj brate Andrija,
„Tko će duže trpjet’ glad i žeđu.“
To Andriji vrlo milo bilo.
U jutro su rano uranili, 30
Dobre konje hitro opremili,
Pa odoše u Kunar-planinu,
U planinu suharikovinu,
Gdjeno nigdje kapi vode nema.
Pa hodiše nedjeljicu dana, 35
Niti traže piva ni jediva;
Pa hodiše drugu nedjeljicu,
Niti traže piva ni jediva;
Kad nastala treća nedjeljica,
Andriji je žeđa dodijala, 40
Šćaše zaklat’ vranca ispod sebe,
Al’ mu Marko tiho besjedio:
„Prođ’ se toga, moj brate Andrija,
„Ne kolj’ vranca, ne čini zijana,
„Već ti hajde dolje niz planinu, 45
„Pa ćeš doći do vode Cetine;
„Kada dođeš do vode Cetine,
„Ti natjeraj vranca na Cetinu,
„Ne daj piti vode konju svomu;
„Kada pređeš Cetu vodu hladnu, 50
„Okreni se s desna na lijevo,
„Ti ćeš naći kamenu mehanu,
„U mehani krčmaricu Maru;
„Nemoj, brate, ići u mehanu,
„Jer mehana nije nigda sama: 55
„Ondje sjedi Raša harambaša,
„I sa njime šezdeset drugova,
„Hoćeš, brate, ljuto poginuti;
„Već kad dođeš, brate, pred mehanu,
„A ti viči krčmaricu Maru, 60
„Nek’ iznese vina pred mehanu,
„Pa se napij vina crvenoga
„I napoji sebe i vrančića.“
Otlen pođe Kraljević Andrija,
Do Cetine vode dohodio; 65
Zdravo pređe Cetu vodu hladnu,
Okrenu se s desna na lijevo
I on nađe kamenu mehanu,
Pred mehanom krčmaricu Maru:
Studenu je zagrlila st’jenu, 70
Ona cvili kano guja ljuta.
Kako dođe Kraljević Andrija,
Namah Mari božju pomoć viče
I pita je Kraljević Andrija:
„Što ti cviliš, krčmarice Maro?“ 75
Njemu Mara s plačem odgovara:
„Ne pitaj me, neznan dobar junak,
„Ja sam mnogo uložila blago,
„Uložila za crveno vino,
„Pa mi vina niko piti nema!“ 80
Njoj govori Kraljević Andrija:
„Daj mi, Maro, dva dukata vina:
„Jedan meni, a jedan vranči/ću.“
Njemu Mara s plačem odgovara:
„Prođ’ se toga, neznan dobar junak! 85
„Ne pije se sa konjica vino,
„Već ti hajde ’vamo u mehanu."
Prevari se Kraljević Andrija,
Prevari se, ujede ga guja, ^
U kamenu unišo mehanu: 90
Ondje sjedi Raša harambaša,
I sa njime šezdeset drugova,
Pa Andriji ožđeldiju daju,
Ožđeldiju deset kupa vina;
Sve to popi Kraljević Andrija, 95
Opet viče krčmarici Mari:
„Daj mi, Maro, dva dukata vina:
„Jedan meni, a jedan vrančiću.“
Iznese mu Mara krčmarica,
Popi vino Kraljević Andrija, 100
Pa Andrija zaspa bez uzglavlja.
Kad to vidje Raša harambaša,
I njegovih šezdeset drugova,
Namignuše jedan na drugoga,
Pa Andriji odsjekoše glavu. — 105
Čeka Marko svog brata Andriju,
Čeka njega tri bijela dana.
Kada vidje Kraljeviću Marko,
Da mu nema brata Andrijaša,
On pojaha Šarca konja svoga, 110
Do Cetine vode dohodio
I Cetinu vodu prehodio,
Okrenu se s desna na lijevo.
Kad se Marko blizu prikučio
Do mehane krčmarice Mare, 115
Ugleda ga krčmarica Mara,
Pa govori Raši harambaši:
„Čuješ li me, Rašo harambašo!
„Ide junak niz polje široko
„Na Šarinu konju od mejdana.“ 120
A veli joj Raša harambaša:
„Uvrati ga k nama u mehanu,
„Evo tebi stotinu dukata.“
Kad je Mara Rašu razumjela,
Pred kamenu izišla mehanu, 125
Pa studenu zagrlila st’jenu,
Ona cvili kano guja ljuta.
U to doba Kraljeviću Marko,
Pa on Mari božju pomoć viče;
Mara mu je pomoć prihvatila. 130
Pa je Marko Mari govorio:
„Šgo je tebi, krčmarice Maro,
„Te ti cviliš kano ljuta guja?“
Njemu Mara s plačem odgovara:
„Ne pitaj me, neznan dobar junak, 135
„Ja sam mnogo uložila blago,
„Uložila za crveno vino,
„Pa mi vina niko piti nema!“
Kad to čuo Kraljevcću Marko,
Onda Mari tiho besjedio: 140
„Daj mi, Maro, dva dukata vina:
„Jedan meni, a jedan Šarinu.“
Njemu Mara tiho besjedila:
„Ne budali, neznan dobar junak!
„Ne pije se sa konjica vino, 145
„Već ti hajde ’vamo u mehanu.“
Kad to čuo Kraljeviću Marko,
On odjaha svog konja Šarina,
U kamenu unišo mehanu.
Ondje sjedi Raša harambaša, 150
I njegovih šezdeset drugova.
Kako dođe Marko u mehanu,
Odmah njima božju pomoć viče;
Oni su mu pomoć prihvatili,
Dadoše mu deset kupa vina; 155
Popi kupe Kraljeviću Marko,
Popi kupe, ne ukvasi brka,
Pa on viče krčmaricu Maru:
„Daj mi, Maro, dva dukata vina,
„I daj Šarcu dva dukata vina.“ 160
Marko Šarca pred mehanom sveza,
Pa mu daje rumeniku vino,
Pa se vrati u mehanu Marko,
S hajducim’ se čašom pregonio.
Kad s’ hajduci vina ponapili, 165
Mrtvu glavu oni iznosili,
Mrtvu glavu Kraljević-Andrije,
Pa počeli glavu premetati;
Ode glava od ruke do ruke,
Dođ’ u ruke Kraljeviću Marku. 170
Uze glavu Kraljeviću Marko,
Pa on njima tiho besjedio:
„Čujte mene, braćo i družino!
„Ova j’ glava na junaku rasla, —
„Ovo j’ glava mog brata Andrije“. 175
Ljuto ciknu, pa poteže đordu,
On isječe šezdeset hajduka;
Uhvatio Rašu harambašu,
Sveza njemu ruke naopako;
Pa uhvati krčmaricu Maru, 180
U katran joj zamoči košulju,
Pa zažeže, žalosna joj majka!
A kada je Mara izgorela,
Iz bačava piće istočio,
A mehanu ognjem zapalio. 185
On uzima Rašu harambašu,
Pa ga vješa konju o unkašu:
S jedne strane Rašu harambašu,
S druge strane nadžak od čelika;
Teži mu je nadžak od čelika 190
Nego mrtav Raša harambaša.
Ode Marko dvoru bijelomu,
Ljuto cvileć’ za bratom Andrijom.
Onda bilo, sad se spominjalo,
A mi da smo zdravo i veselo! 195

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg



Reference[uredi]

Izvor[uredi]

Kraljević Marko, narodna pesmarica, Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srbije, 1913., str. 4-9.