Марко гради града на Косову
Марко гради града на Косову,
наградио до дванаест града,
задужи се дванаест 'иљаде.
не зна Марко откуд да с'одужи,
па отиде у мајкине дворе 5
и говори остарелој мајци:
„Обукуј се, мајко, одевај се,
да те водим цару, новом граду,
да те продам пошто-зашто, мајко,
пошто-зашто, за дванаест 'иљаде.” 10
Тад говори остарела мајка:
„О мој сине, Краљевићу Марко,
а ти оди у своје дворове,
па ти води љубу вереницу,
ти ћеш љубу кроз недељу наћи, 15
стару мајку никад ни довека.”
То послуша Краљевићу Марко,
па отиде у своје дворове,
па говори љуби вереници:
„Обукуј се, љубо, одевај се, 20
да те водим цару, новом граду,
да те продам пошто-зашто, љубо,
пошто-зашто, дванаест 'иљада.”
Обуче се љуба, одену се,
поведе је цару, новом граду. 25
Кад је био у царске капије,
сусрете га незнани делија:
„Помоз' богу, Краљевићу Марко!”
„Да бог добро, незнани делијо”.
„Ако бог да с љубом вереницом?” 30
Тад говори Краљевићу Марко:
„Ој богати, незнана делијо,
ето водим љубу да продајем.”
„А бога ти, Краљевићу Марко,
коју си јој цену намерио?” 35
Тад говори Краљевићу Марко:
„Ој бога ти, незнана делијо,
цена гу је дванаест 'иљада”.
Кад је чуо незнани делија,
тад изброји незнани делија, 40
избројаше дванаест 'иљада,
још дванаест јунак забројио
гледајући лепу невестицу.
Одведе је у своје дворове,
пољуби гу за два до три пута, 45
од три пута и броја се не зна.
Тад говори нешто из облака:
„Вала богу, вала јединоме,
када брате сеју не познаје.”
Тад говори незнани делија: 50
„Ој бога ти, љубо веренице,
јел' имадеш некога од рода?”
„Ој бога ми, незнана делијо,
имала сам једног милог брата,
још маленог Турци га заробише.” 55
„Богом теби, веренице љубо,
да л' би могла да га ти препознаш?”
Тад говори вереница љуба:
„Ој бога ми, незнани делијо,
да га видим, могла би га познат', 60
он је им'о дангу на рамена
и им'о је белег међу очи.”
Проговара незнани делија:
„Скини мени доламу са раме,
па си гледај дангу на рамена, 65
скини мени калпак од очију,
те ми гледај белег међу очи.”
„Богом тебе, незнани делијо,
и ми јесмо брат и мила сеја.”
„Иди, сејо, правом домаћину...” 70
