Marko gradi grada na Kosovu
Marko gradi grada na Kosovu,
nagradio do dvanaest grada,
zaduži se dvanaest 'iljade.
ne zna Marko otkud da s'oduži,
pa otide u majkine dvore 5
i govori ostareloj majci:
„Obukuj se, majko, odevaj se,
da te vodim caru, novom gradu,
da te prodam pošto-zašto, majko,
pošto-zašto, za dvanaest 'iljade.” 10
Tad govori ostarela majka:
„O moj sine, Kraljeviću Marko,
a ti odi u svoje dvorove,
pa ti vodi ljubu verenicu,
ti ćeš ljubu kroz nedelju naći, 15
staru majku nikad ni doveka.”
To posluša Kraljeviću Marko,
pa otide u svoje dvorove,
pa govori ljubi verenici:
„Obukuj se, ljubo, odevaj se, 20
da te vodim caru, novom gradu,
da te prodam pošto-zašto, ljubo,
pošto-zašto, dvanaest 'iljada.”
Obuče se ljuba, odenu se,
povede je caru, novom gradu. 25
Kad je bio u carske kapije,
susrete ga neznani delija:
„Pomoz' bogu, Kraljeviću Marko!”
„Da bog dobro, neznani delijo”.
„Ako bog da s ljubom verenicom?” 30
Tad govori Kraljeviću Marko:
„Oj bogati, neznana delijo,
eto vodim ljubu da prodajem.”
„A boga ti, Kraljeviću Marko,
koju si joj cenu namerio?” 35
Tad govori Kraljeviću Marko:
„Oj boga ti, neznana delijo,
cena gu je dvanaest 'iljada”.
Kad je čuo neznani delija,
tad izbroji neznani delija, 40
izbrojaše dvanaest 'iljada,
još dvanaest junak zabrojio
gledajući lepu nevesticu.
Odvede je u svoje dvorove,
poljubi gu za dva do tri puta, 45
od tri puta i broja se ne zna.
Tad govori nešto iz oblaka:
„Vala bogu, vala jedinome,
kada brate seju ne poznaje.”
Tad govori neznani delija: 50
„Oj boga ti, ljubo verenice,
jel' imadeš nekoga od roda?”
„Oj boga mi, neznana delijo,
imala sam jednog milog brata,
još malenog Turci ga zarobiše.” 55
„Bogom tebi, verenice ljubo,
da l' bi mogla da ga ti prepoznaš?”
Tad govori verenica ljuba:
„Oj boga mi, neznani delijo,
da ga vidim, mogla bi ga poznat', 60
on je im'o dangu na ramena
i im'o je beleg među oči.”
Progovara neznani delija:
„Skini meni dolamu sa rame,
pa si gledaj dangu na ramena, 65
skini meni kalpak od očiju,
te mi gledaj beleg među oči.”
„Bogom tebe, neznani delijo,
i mi jesmo brat i mila seja.”
„Idi, sejo, pravom domaćinu...” 70
