Хвалио се Краљевићу Марко:
Кудгод јунак ходио по свиету
Да је младе диевојке љубио,
А да није сестру девет братје;
Ал’ да ће је јунак обљубити 5
Да би знао не носити главе.
Мисли Марко нитко га не чује
Зачула га диевојчина мајка.
Трком трче, те све сином каже:
„Ето сте ми девет братје миле, 10
„У вину се Марко захвалио:
„Кудгод јунак ходио по свиету
„Да је младе дјевојке љубио,
„А да није сестру девет братје;
„Ал' да ће је јунак обљубити 15
„Да би знао не носити главе.“
Ал’ им вели диевојчина мајка:
„Ето сте ми девет братје миле
„Ви зградите до девет градовах,
„А десети торан покрај пута, 20
„И на торну само једна врата;
„Ондека ми сестру затворите;
„Дајте кључе да ја држим мајка."
Што свиетује они изпуњају.
Саградише до девет градовах, 25
И десети торан покрај пута,
А на торну само једна врата,
Ондека су сестру затворили,
Кључе дају мајци диевојачкој.
И тому се Марко домислио; 30
Око торна коња напасао
Бојно копље у земљу набио
И за копље коња везивао.
На се меће лиекарско одиело,
Ка’ но да је лиекар из приморја 35
Тек он уђе диевојачкој мајци
Божју јој је помоћ називао:
„Божја помоћ мајко диевојачка.“ –
„Бог те прија незнани путниче.“ –
„Чуо јесам, а видио нисам, 40
„Да у торну болестна диевојка;
„Послаше ме своје девет братје
„Нека видим болестну диевојку,
„Били каква лиека изнашао
„Да оздрави болестна диевојка. 45
„Бога теби моја стара мајко,
„Подај мени од торанах кључе.“
Привари се мајка диевојачка
Пода њему кључе од торонах,
Тер он уђе у торан диевојци; 50
Још ни на по’ отворио врата,
Познаде га, насмије се млада.
Када ју је Марко обљубио
Он гре ванка из онога торна;
Кад изашо из онога торна 55
Он појаше вранца коња свога;
Кад дошета по сриед црне горе
Лиепо Марко грлом запиевао:
„Мили Боже на свему ти хвала!
„И у тому обљубих диевојку 60
„Јединицу међу девет братје.“
Мисли Марко нитко га не чује,
Зачула га мајка диевојачка,
Зачула га тер му говорила:
„Не хвали се Краљевићу Марко 65
„Да с’ у торну љубио диевојку:
„’Ко те чује девет братје миле,
„Погубит ће и тебе и мене.“
