Hvalio se Kraljeviću Marko:
Kudgod junak hodio po svietu
Da je mlade dievojke ljubio,
A da nije sestru devet bratje;
Al’ da će je junak obljubiti 5
Da bi znao ne nositi glave.
Misli Marko nitko ga ne čuje
Začula ga dievojčina majka.
Trkom trče, te sve sinom kaže:
„Eto ste mi devet bratje mile, 10
„U vinu se Marko zahvalio:
„Kudgod junak hodio po svietu
„Da je mlade djevojke ljubio,
„A da nije sestru devet bratje;
„Al' da će je junak obljubiti 15
„Da bi znao ne nositi glave.“
Al’ im veli dievojčina majka:
„Eto ste mi devet bratje mile
„Vi zgradite do devet gradovah,
„A deseti toran pokraj puta, 20
„I na tornu samo jedna vrata;
„Ondeka mi sestru zatvorite;
„Dajte ključe da ja držim majka."
Što svietuje oni izpunjaju.
Sagradiše do devet gradovah, 25
I deseti toran pokraj puta,
A na tornu samo jedna vrata,
Ondeka su sestru zatvorili,
Ključe daju majci dievojačkoj.
I tomu se Marko domislio; 30
Oko torna konja napasao
Bojno koplje u zemlju nabio
I za koplje konja vezivao.
Na se meće liekarsko odielo,
Ka’ no da je liekar iz primorja 35
Tek on uđe dievojačkoj majci
Božju joj je pomoć nazivao:
„Božja pomoć majko dievojačka.“ –
„Bog te prija neznani putniče.“ –
„Čuo jesam, a vidio nisam, 40
„Da u tornu bolestna dievojka;
„Poslaše me svoje devet bratje
„Neka vidim bolestnu dievojku,
„Bili kakva lieka iznašao
„Da ozdravi bolestna dievojka. 45
„Boga tebi moja stara majko,
„Podaj meni od toranah ključe.“
Privari se majka dievojačka
Poda njemu ključe od toronah,
Ter on uđe u toran dievojci; 50
Još ni na po’ otvorio vrata,
Poznade ga, nasmije se mlada.
Kada ju je Marko obljubio
On gre vanka iz onoga torna;
Kad izašo iz onoga torna 55
On pojaše vranca konja svoga;
Kad došeta po sried crne gore
Liepo Marko grlom zapievao:
„Mili Bože na svemu ti hvala!
„I u tomu obljubih dievojku 60
„Jedinicu među devet bratje.“
Misli Marko nitko ga ne čuje,
Začula ga majka dievojačka,
Začula ga ter mu govorila:
„Ne hvali se Kraljeviću Marko 65
„Da s’ u tornu ljubio dievojku:
„’Ko te čuje devet bratje mile,
„Pogubit će i tebe i mene.“
