Марко Краљевић устријели љубу не знајући5
0001 Купи дружбу Краљевићу Марко,
0002 Ш њоме иде у Косово бојно
0003 И војује по Косову с дружбом.
0004 Оста Марку у дому дјевојка,
0005 На се облачи војничке хаљине,
0006 А за главу крило пауново,
0007 Од сухога злата саливено.
0008 На се баци тешке мађилуке,
0009 Пак се меће коњу на рамена.
0010 Удре коња бојно на Косово,
0011 Здраво бојно на Косово дође.
0012 Тражи млада по Косову Марка,
0013 Искала га три бијела дана.
0014 Један данак угледала Марка,
0015 А за њиме Рељу Бошљанина,
0016 А за Рељом Синиљанин-Јанка.
0017 Диже с главе крило пауново,
0018 Па га млада насред пута баци,
0019 Пак се млада у гору сакрије.
0020 Кад наљегу до три побратима,
0021 Када виде насред пута крило,
0022 Да би чула, што ће говорити.
0023 Кад нагази Краљевићу Марко,
0024 Види златно насред пута крило,
0025 Из тананхна грла покликнуо:
0026 ”Да видите, мила браћо моја!
0027 Насред пута крило пауново,
0028 Од сухога злата саливено.
0029 Голем ти је они јуанк био,
0030 Ово крило који је носио.
0031 Ол је крило златно изгубио,
0032 Ол је добар јунак погинуо?”
0033 Пак се скочи са коња на траву,
0034 Па ухити крило пауново,
0035 Подигне га до свилена паса.
0036 Тад прискочи Реља Бошљанине,
0037 Иде Реља подизати крило,
0038 Подиже га до више кољена,
0039 Па га пушти на траву зелену.
0040 Пак прискочи Сибиљанин Јанко,
0041 Иде крило да подиже златно.
0042 Од земље га мало подигнуо,
0043 Пак га пушти на траву зелену,
0044 Ја говори од Сибиња Јанко:
0045 ”Побратиме, Краљевићу Марко!
0046 ¨Голем ти је ови јуанк био,
0047 Ово крило који је носио.
0048 Ол је добар јунако погинуо,
0049 Ол је златно крило изгубио?”
0050 И пођоше тако наприједа.
0051 Све то слуша из горе дјевојка,
0052 Па изиде из горе зелене.
0053 Једном руком узе криломлада,
0054 Ставила га за капу на главу.
0055 То видио Краљевићу Марко,
0056 Што учини лијепа дјевојка.
0057 Тешко се је Марко препануо
0058 И говори Краљевићу Марко:
0059 ”Ајме мени, мила браћо моја!
0060 Ев’ одовуд онога јунака,
0061 Што је био крило изгубио,
0062 Једном руком крило узимао,
0063 Ставио га за капу на главу.
0064 Страх је мене овога јунака,
0065 Да на мегдан не позове мене,
0066 Могу ласно изгубити главе.
0067 Нег дружино, мила браћо моја!
0068 Ја ћу поћи у црвку Петрову,
0069 У Петрову цркву сакрит ћу се.
0070 Ако они млади јунак дође,
0071 Да ли би вас за мене питао,
0072 Ви кажите, мила браћо моја!
0073 Није с нама Краљевића Марка,
0074 Отишо је Лимно у бијело
0075 Донијет нам винца и ракије,
0076 И духана, што је за дружине.”
0077 То изрече, уз поље побјеже
0078 Право здраво цркве на Петрове,
0079 Сакрије се у цркву Петрову,
0080 Тврдо Марко врата затворио.
0081 У то доба лијепа дјевојка,
0082 Божију им помоћ називала:
0083 ”Бог на помоћ, Маркова дружино!
0084 Камо вам је Краљевићу Марко?”
0085 Говоре јој Маркова дружина:
0086 ”Здраво био, незнана делијо!
0087 Није с нама Краљевића Марка.
0088 Отишо је Лимно у бијело
0089 Донијети винца и ракије,
0090 И духана, што је за дружине.”
0091 Кад то чула лијепа дјевојка,
0092 Под собом је коња ударила
0093 И отиде до цркве Петрове,
0094 То на цркви врата затворена.
0095 Куца млада лијепа дјевојка
0096 И дозивље Краљевића Марка:
0097 ”Краљевићу, сиви мој соколе!
0098 Отворими свете Петра врата,
0099 Ево теби тврда вјера моја,
0100 Да ти нећу ништа учинити,
0101 Јем ми исту вјеру вјерујемо.”
0102 Мучи Марко како студен камен,
0103 Ни с’ озива, ни отвара врата.
0104 Други га је волат дозивала:
0105 ”Краљевићу, мој соколе Марко!
0106 Отвори ми света Петра врата,
0107 Не ћу теби ништа учинити,
0108 Ми у исту вјеру вјерујемо.”
0109 Мучи Марко, не говори ништа.
0110 А кад види дјевојка лијепа,
0111 Па повади тешка буздохана,
0112 Па удара у Петрова врата,
0113 Док Петрова врата разломила.
0114 Па су врата на траву паднула
0115 У четверо и у деветеро,
0116 И уходи у цркве Петрове.
0117 Кад је види Краљевићу Марко,
0118 Од неј се је тешко препаднуо,
0119 На љуту је стр’јелу дочекао,
0120 Па устр’јели по пасу дјевојку.
0121 Паде млада у цркву Петрову,
0122 А побјеже Краљевићу Марко,
0123 Иде Марко, да дружини каже.
0124 Још не био дошо до дружине,
0125 Тешко га је глава забољела.
0126 Дружини је Марко говорио:
0127 ”Ајме мени, мила браћо моја!
0128 Ја устр’јелих онога јунака,
0129 Нетом сам га, браћо, устр’јелио,
0130 Тешко ме је глава забољела,
0131 Бог ће дати, да ће добра бити,
0132 Да не буде што у роду моме,
0133 У очину, ол у моје мајке!
0134 Вратит ћу се у цркве Петрове,
0135 Ако ли га у животу нађем,
0136 Да упитам онога јунака,
0137 Откуда је, од које крајине?”
0138 То изрече, на ноге се скаче
0139 И отиде у цркве Петрове.
0140 Још дјевојка у животу млада.
0141 Говори јој Краљевићу Марко:
0142 ”Богом брате, делијо незнана!
0143 Би ли мени право повидио,
0144 Откле јеси, из које крајине,
0145 Које јеси вјере и закона,
0146 Чијега си рода и племена?
0147 Нетом сам те устр’јелио Марко,
0148 Мене руса глава забољела,
0149 Да ми н’јеси што у роду мому,
0150 У очину, ол у моје мајке?”
0151 Говори му лијепа дјевојка:
0152 ”Краљевићу, почуј мене, Марко!
0153 Кад ме питаш, казат ћу ти право.
0154 Ја сам добра рода и племена,
0155 А побоље вјере и закона.
0156 Н’јесам ништа у роду твојему,
0157 У бабову, ни у мајке твоје,
0158 Ал сам теби више, мој соколе!
0159 Него да сам у роду твојему,
0160 Ја сам млада вјереница твоја,
0161 Ја сам јадна из Маћедоније
0162 Л’јепа Маре, вјереница твоја.”
0163 Говори јој Краљевићу Марко:
0164 ”Да када си вјереница моја,
0165 Што си бојно у Косово дошла?”
0166 Одговара лијепа дјевојка:
0167 ”Тебе тражит, сиви мој соколе!
0168 Да те видим очима мојијем.
0169 Ето сам те данас утражила
0170 И мојијем очима видјела,
0171 Ево данас првом и најзадњом.
0172 Сад не жалим, што сам погинула,
0173 Што ћу умр’јет у цркви Петровој,
0174 Кад сам тебе очима видјела.
0175 Причекај ме, Краљевићу Марко!
0176 Докле умрем и душу испуштим,
0177 Мој соколе, укопај ме л’јепо
0178 Пред Петрове ове цркве свете.
0179 Навали ме дрвљем и камењем,
0180 Да ме не би разн’јело звјерење.
0181 Тер знадбудеш, сиви мој соколе!
0182 Чигова се ова земља зове,
0183 Плати земљу, ђе ми гробље буде,
0184 Сваки аршин двадесет дуката,
0185 Да ми није туђа земља тешка.
0186 Када дођеш Прилипу б’јеломе,
0187 Пиши књигу јадној мојој мајци,
0188 Нек се влада, мени се не нада,
0189 Да ме веће видјет нигда не ће.
0190 Што имаде танка руха мога,
0191 Што јој буде боље рухо моје,
0192 Нед удава брез мајке сироте.
0193 Што погоре рухо изостане,
0194 Нек износи мила мајка моја
0195 Вечер касно на наранчу жуту,
0196 Не по њему ноћна роса пада.
0197 Јутром моја да подрани мајка,
0198 Прије жарко нег изађе сунце,
0199 Диже рухо са наранче жуте,
0200 Па га носи воре у бијеле.
0201 Па га росна у сандуке слага,
0202 Ш њим се моја мајка разговара:
0203 ”Гњи ми пусто у сандуку рухо,
0204 Моје Маре у земљици црној!”
0205 То изусти, а душу испусти
0206 На рукама Краљевића Марка.
0207 Цвили Марко како д’јете мало.
0208 Скупила се Маркова дружина,
0209 Стали тажит Краљевића Марка.
0210 Укопали лијепу дјевојку,
0211 Наваљују дрвљем и камењем.
0212 Марко тражи земљи господара
0213 И у њега замљицу купује,
0214 Ђе је своје укопао злато.
0215 Плати аршин двадесет дуката,
0216 Да јој није тешка земља туђа.
0217 И отиду из Косова бојна,
0218 Здраво дошли Прилипу б’јелому.
0219 Када Марко у Прилип допаде,
0220 Стаде Марко, б’јелу књигу пише
0221 И шаље је у Маћедонију,
0222 А на руке дјевојчиној мајци.
0223 Овако јој у тој књизи пише:
0224 ”О пунице моја несуђена!
0225 Нека знадеш поздрав ћери твоје.
0226 Она те је пуно поздравила,
0227 Да се владаш, а њоме не надаш,
0228 Да је веће видјет никад не ћеш.
0229 Остала ти у Косову бојну,
0230 Пуно те је Марко поздравила.
0231 Што јој боље танко рухо буде,
0232 Да га д’јелиш сиротам брез мајке.
0233 Што ти горе рухо изостане,
0234 Да га носиш из куле танахне
0235 И вечером кад западе сунце,
0236 Да простираш на наранче жуте,
0237 Не по њему ноћна роса пада.
0238 Па у јутро да ураниш рано,
0239 Прије него жарко гране сунце,
0240 Дижеш рухо са наранче жуте,
0241 Да га росна у снадуке слагаш
0242 И да јој се ш њиме разговараш:
0243 ”Гњи ми пусто у сандуку рухо,
0244 Моја Маре у земљици црној!”
0245 Кад је б’јелу књигу накитио,
0246 Опреми је мајци дјевојчиној.
0247 Кад јој јадној б’јела књига дође,
0248 Књигу штије, грозне сузе лије.
0249 Стала пусто рухо преметати
0250 И по њему грозне сузе л’јева.
0251 Све што боље, све је под’јелила
0252 Сиротама, што немаду мајке.
0253 Што јој горе рухо изостаде,
0254 Износи га из куле танахне,
0255 Простире га на наранче жуте,
0256 Нек по њему ноћна роса пада.
0257 У јутро би уранила рано,
0258 Са наранче покупила рухо,
0259 Па га росна у сандуке слага
0260 И ш њиме се јадна разговара:
0261 ”Гњи ми пусто у сандуку рухо,
0262 Моја Маре у земљици црној!”
