Marko Kraljević ustrijeli ljubu ne znajući5
0001 Kupi družbu Kraljeviću Marko,
0002 Š njome ide u Kosovo bojno
0003 I vojuje po Kosovu s družbom.
0004 Osta Marku u domu djevojka,
0005 Na se oblači vojničke haljine,
0006 A za glavu krilo paunovo,
0007 Od suhoga zlata saliveno.
0008 Na se baci teške mađiluke,
0009 Pak se meće konju na ramena.
0010 Udre konja bojno na Kosovo,
0011 Zdravo bojno na Kosovo dođe.
0012 Traži mlada po Kosovu Marka,
0013 Iskala ga tri bijela dana.
0014 Jedan danak ugledala Marka,
0015 A za njime Relju Bošljanina,
0016 A za Reljom Siniljanin-Janka.
0017 Diže s glave krilo paunovo,
0018 Pa ga mlada nasred puta baci,
0019 Pak se mlada u goru sakrije.
0020 Kad naljegu do tri pobratima,
0021 Kada vide nasred puta krilo,
0022 Da bi čula, što će govoriti.
0023 Kad nagazi Kraljeviću Marko,
0024 Vidi zlatno nasred puta krilo,
0025 Iz tananhna grla pokliknuo:
0026 ”Da vidite, mila braćo moja!
0027 Nasred puta krilo paunovo,
0028 Od suhoga zlata saliveno.
0029 Golem ti je oni juank bio,
0030 Ovo krilo koji je nosio.
0031 Ol je krilo zlatno izgubio,
0032 Ol je dobar junak poginuo?”
0033 Pak se skoči sa konja na travu,
0034 Pa uhiti krilo paunovo,
0035 Podigne ga do svilena pasa.
0036 Tad priskoči Relja Bošljanine,
0037 Ide Relja podizati krilo,
0038 Podiže ga do više koljena,
0039 Pa ga pušti na travu zelenu.
0040 Pak priskoči Sibiljanin Janko,
0041 Ide krilo da podiže zlatno.
0042 Od zemlje ga malo podignuo,
0043 Pak ga pušti na travu zelenu,
0044 Ja govori od Sibinja Janko:
0045 ”Pobratime, Kraljeviću Marko!
0046 ¨Golem ti je ovi juank bio,
0047 Ovo krilo koji je nosio.
0048 Ol je dobar junako poginuo,
0049 Ol je zlatno krilo izgubio?”
0050 I pođoše tako naprijeda.
0051 Sve to sluša iz gore djevojka,
0052 Pa izide iz gore zelene.
0053 Jednom rukom uze krilomlada,
0054 Stavila ga za kapu na glavu.
0055 To vidio Kraljeviću Marko,
0056 Što učini lijepa djevojka.
0057 Teško se je Marko prepanuo
0058 I govori Kraljeviću Marko:
0059 ”Ajme meni, mila braćo moja!
0060 Ev’ odovud onoga junaka,
0061 Što je bio krilo izgubio,
0062 Jednom rukom krilo uzimao,
0063 Stavio ga za kapu na glavu.
0064 Strah je mene ovoga junaka,
0065 Da na megdan ne pozove mene,
0066 Mogu lasno izgubiti glave.
0067 Neg družino, mila braćo moja!
0068 Ja ću poći u crvku Petrovu,
0069 U Petrovu crkvu sakrit ću se.
0070 Ako oni mladi junak dođe,
0071 Da li bi vas za mene pitao,
0072 Vi kažite, mila braćo moja!
0073 Nije s nama Kraljevića Marka,
0074 Otišo je Limno u bijelo
0075 Donijet nam vinca i rakije,
0076 I duhana, što je za družine.”
0077 To izreče, uz polje pobježe
0078 Pravo zdravo crkve na Petrove,
0079 Sakrije se u crkvu Petrovu,
0080 Tvrdo Marko vrata zatvorio.
0081 U to doba lijepa djevojka,
0082 Božiju im pomoć nazivala:
0083 ”Bog na pomoć, Markova družino!
0084 Kamo vam je Kraljeviću Marko?”
0085 Govore joj Markova družina:
0086 ”Zdravo bio, neznana delijo!
0087 Nije s nama Kraljevića Marka.
0088 Otišo je Limno u bijelo
0089 Donijeti vinca i rakije,
0090 I duhana, što je za družine.”
0091 Kad to čula lijepa djevojka,
0092 Pod sobom je konja udarila
0093 I otide do crkve Petrove,
0094 To na crkvi vrata zatvorena.
0095 Kuca mlada lijepa djevojka
0096 I dozivlje Kraljevića Marka:
0097 ”Kraljeviću, sivi moj sokole!
0098 Otvorimi svete Petra vrata,
0099 Evo tebi tvrda vjera moja,
0100 Da ti neću ništa učiniti,
0101 Jem mi istu vjeru vjerujemo.”
0102 Muči Marko kako studen kamen,
0103 Ni s’ oziva, ni otvara vrata.
0104 Drugi ga je volat dozivala:
0105 ”Kraljeviću, moj sokole Marko!
0106 Otvori mi sveta Petra vrata,
0107 Ne ću tebi ništa učiniti,
0108 Mi u istu vjeru vjerujemo.”
0109 Muči Marko, ne govori ništa.
0110 A kad vidi djevojka lijepa,
0111 Pa povadi teška buzdohana,
0112 Pa udara u Petrova vrata,
0113 Dok Petrova vrata razlomila.
0114 Pa su vrata na travu padnula
0115 U četvero i u devetero,
0116 I uhodi u crkve Petrove.
0117 Kad je vidi Kraljeviću Marko,
0118 Od nej se je teško prepadnuo,
0119 Na ljutu je str’jelu dočekao,
0120 Pa ustr’jeli po pasu djevojku.
0121 Pade mlada u crkvu Petrovu,
0122 A pobježe Kraljeviću Marko,
0123 Ide Marko, da družini kaže.
0124 Još ne bio došo do družine,
0125 Teško ga je glava zaboljela.
0126 Družini je Marko govorio:
0127 ”Ajme meni, mila braćo moja!
0128 Ja ustr’jelih onoga junaka,
0129 Netom sam ga, braćo, ustr’jelio,
0130 Teško me je glava zaboljela,
0131 Bog će dati, da će dobra biti,
0132 Da ne bude što u rodu mome,
0133 U očinu, ol u moje majke!
0134 Vratit ću se u crkve Petrove,
0135 Ako li ga u životu nađem,
0136 Da upitam onoga junaka,
0137 Otkuda je, od koje krajine?”
0138 To izreče, na noge se skače
0139 I otide u crkve Petrove.
0140 Još djevojka u životu mlada.
0141 Govori joj Kraljeviću Marko:
0142 ”Bogom brate, delijo neznana!
0143 Bi li meni pravo povidio,
0144 Otkle jesi, iz koje krajine,
0145 Koje jesi vjere i zakona,
0146 Čijega si roda i plemena?
0147 Netom sam te ustr’jelio Marko,
0148 Mene rusa glava zaboljela,
0149 Da mi n’jesi što u rodu momu,
0150 U očinu, ol u moje majke?”
0151 Govori mu lijepa djevojka:
0152 ”Kraljeviću, počuj mene, Marko!
0153 Kad me pitaš, kazat ću ti pravo.
0154 Ja sam dobra roda i plemena,
0155 A pobolje vjere i zakona.
0156 N’jesam ništa u rodu tvojemu,
0157 U babovu, ni u majke tvoje,
0158 Al sam tebi više, moj sokole!
0159 Nego da sam u rodu tvojemu,
0160 Ja sam mlada vjerenica tvoja,
0161 Ja sam jadna iz Maćedonije
0162 L’jepa Mare, vjerenica tvoja.”
0163 Govori joj Kraljeviću Marko:
0164 ”Da kada si vjerenica moja,
0165 Što si bojno u Kosovo došla?”
0166 Odgovara lijepa djevojka:
0167 ”Tebe tražit, sivi moj sokole!
0168 Da te vidim očima mojijem.
0169 Eto sam te danas utražila
0170 I mojijem očima vidjela,
0171 Evo danas prvom i najzadnjom.
0172 Sad ne žalim, što sam poginula,
0173 Što ću umr’jet u crkvi Petrovoj,
0174 Kad sam tebe očima vidjela.
0175 Pričekaj me, Kraljeviću Marko!
0176 Dokle umrem i dušu ispuštim,
0177 Moj sokole, ukopaj me l’jepo
0178 Pred Petrove ove crkve svete.
0179 Navali me drvljem i kamenjem,
0180 Da me ne bi razn’jelo zvjerenje.
0181 Ter znadbudeš, sivi moj sokole!
0182 Čigova se ova zemlja zove,
0183 Plati zemlju, đe mi groblje bude,
0184 Svaki aršin dvadeset dukata,
0185 Da mi nije tuđa zemlja teška.
0186 Kada dođeš Prilipu b’jelome,
0187 Piši knjigu jadnoj mojoj majci,
0188 Nek se vlada, meni se ne nada,
0189 Da me veće vidjet nigda ne će.
0190 Što imade tanka ruha moga,
0191 Što joj bude bolje ruho moje,
0192 Ned udava brez majke sirote.
0193 Što pogore ruho izostane,
0194 Nek iznosi mila majka moja
0195 Večer kasno na naranču žutu,
0196 Ne po njemu noćna rosa pada.
0197 Jutrom moja da podrani majka,
0198 Prije žarko neg izađe sunce,
0199 Diže ruho sa naranče žute,
0200 Pa ga nosi vore u bijele.
0201 Pa ga rosna u sanduke slaga,
0202 Š njim se moja majka razgovara:
0203 ”Gnji mi pusto u sanduku ruho,
0204 Moje Mare u zemljici crnoj!”
0205 To izusti, a dušu ispusti
0206 Na rukama Kraljevića Marka.
0207 Cvili Marko kako d’jete malo.
0208 Skupila se Markova družina,
0209 Stali tažit Kraljevića Marka.
0210 Ukopali lijepu djevojku,
0211 Navaljuju drvljem i kamenjem.
0212 Marko traži zemlji gospodara
0213 I u njega zamljicu kupuje,
0214 Đe je svoje ukopao zlato.
0215 Plati aršin dvadeset dukata,
0216 Da joj nije teška zemlja tuđa.
0217 I otidu iz Kosova bojna,
0218 Zdravo došli Prilipu b’jelomu.
0219 Kada Marko u Prilip dopade,
0220 Stade Marko, b’jelu knjigu piše
0221 I šalje je u Maćedoniju,
0222 A na ruke djevojčinoj majci.
0223 Ovako joj u toj knjizi piše:
0224 ”O punice moja nesuđena!
0225 Neka znadeš pozdrav ćeri tvoje.
0226 Ona te je puno pozdravila,
0227 Da se vladaš, a njome ne nadaš,
0228 Da je veće vidjet nikad ne ćeš.
0229 Ostala ti u Kosovu bojnu,
0230 Puno te je Marko pozdravila.
0231 Što joj bolje tanko ruho bude,
0232 Da ga d’jeliš sirotam brez majke.
0233 Što ti gore ruho izostane,
0234 Da ga nosiš iz kule tanahne
0235 I večerom kad zapade sunce,
0236 Da prostiraš na naranče žute,
0237 Ne po njemu noćna rosa pada.
0238 Pa u jutro da uraniš rano,
0239 Prije nego žarko grane sunce,
0240 Dižeš ruho sa naranče žute,
0241 Da ga rosna u snaduke slagaš
0242 I da joj se š njime razgovaraš:
0243 ”Gnji mi pusto u sanduku ruho,
0244 Moja Mare u zemljici crnoj!”
0245 Kad je b’jelu knjigu nakitio,
0246 Opremi je majci djevojčinoj.
0247 Kad joj jadnoj b’jela knjiga dođe,
0248 Knjigu štije, grozne suze lije.
0249 Stala pusto ruho premetati
0250 I po njemu grozne suze l’jeva.
0251 Sve što bolje, sve je pod’jelila
0252 Sirotama, što nemadu majke.
0253 Što joj gore ruho izostade,
0254 Iznosi ga iz kule tanahne,
0255 Prostire ga na naranče žute,
0256 Nek po njemu noćna rosa pada.
0257 U jutro bi uranila rano,
0258 Sa naranče pokupila ruho,
0259 Pa ga rosna u sanduke slaga
0260 I š njime se jadna razgovara:
0261 ”Gnji mi pusto u sanduku ruho,
0262 Moja Mare u zemljici crnoj!”
