Марко Краљевић укида свадбарину (МХ)

Извор: Викизворник


Марко Краљевић укида свадбарину
5

0001 Рано рани Краљевићу Марко,
0002 Рано рани до исхода сунца,
0003 Па он иде на далеке путе
0004 Прико Грчке и равне Бугарске.
0005 Добра га је срећа достигнула,
0006 Сусрила га млађана дивојка.
0007 Косе су јој дивне прогрушане,
0008 А било јој потавнило лице.
0009 Божју помоћ називао Марко:
0010 ”Божја помоћ, сестрицо дивојко!
0011 Та шта си се тако расцвилила
0012 И с кога си срећу изгубила,
0013 Да се ниси млада удомила;
0014 Већ ти ј’ било потавнило лице,
0015 А косе ти дивне прогрушане?”
0016 Кад је чула гиздава дивојка,
0017 Што ју пита Краљевићу Марко,
0018 Она њему тихо одговара:
0019 ”Богом брате, незнана делијо!
0020 С тога сам ти срећу изгубила,
0021 Да се нисам млада удомила;
0022 И било ми потавнило лице
0023 И коса ми дивна прогрушала,
0024 Јер ја немам нигди никог свога,
0025 А у нас је бане Бугарине,
0026 Тко с’ удаје, тријест’ дукат даје.
0027 Тко се жени, тријест и четири,
0028 А ја брате немам откуд дати,
0029 Макар ти се не удала млада
0030 И не знала, што је то удаја.”
0031 Кад разуми Краљевићу Марко,
0032 Кад разуми, што збори дивојка,
0033 Говорио гиздавој дивојки:
0034 ”Богом сестро, лијепа дивојко!
0035 Би л’ ми могла показати бана,
0036 Или бана ил његове дворе,
0037 Да га идем млађан походити,
0038 Рад би ш њиме мало прозборити,
0039 Ни о мени ни о мојој срећи,
0040 Већ о твојој, дивојко, удаји.”
0041 Ал говори гиздава дивојка:
0042 ”Богом брате, незнана делијо!
0043 Могу теби дворе казивати.
0044 Када дојдеш крсту на чаире,
0045 Погледај де с десна на лијево,
0046 На ’ну страну, куда сабљу пашеш
0047 И откуда добра коња јашиш,
0048 Ти погледај у горње сокаке,
0049 У сокаку понајлипше дворе,
0050 Ласно ћеш му познавати дворе.
0051 Двори су му лимом покривени,
0052 А пенџери златом обливени,
0053 Двори су му на златних кругових,
0054 На кругових и камен-ступових.
0055 Врата им се за сунцем окрећу,
0056 А пенџери за сјајним мисецом.
0057 Окол куће бакром оградито,
0058 А авлија сребром тарацана,
0059 А ђерђе је мермером каменом.
0060 На авлији та челик капија,
0061 На капији браве дубравкиње,
0062 Пусте наду, отворит с’ не даду.
0063 У авлији јела усађена,
0064 А под јелом сребрена трпеза,
0065 Нуз трпезу банова госпоја.
0066 На крилу јој сарајевско платно,
0067 А у руци игла думбајлија
0068 И у игли то млетачко злато.
0069 На руки јој девет прстенова,
0070 Сваки ваља по девет градова.
0071 Под вратом јој три низа ђердана,
0072 Та све три су од сувога злата,
0073 А на глави круна позлаћена,
0074 Која вриди до три бановине.
0075 Код ње стоје три младе дивојке
0076 Младе служе, сам’ да се удаду.”
0077 Кад разуми Краљевићу Марку,
0078 Кад разуми, што дива говори,
0079 Грохотом се јунак насмијао,
0080 Па се маша у своје џепове.
0081 И он вади тридесет дуката,
0082 Па их даје гиздавој дивојки:
0083 ”Ево т’, диво, тридесет дуката,
0084 Па је носи бану Бугарину,
0085 Да се мореш удомити млада,
0086 Удомити, за драга удати.”
0087 Па он иде крсту на чаире
0088 По прилики, ко ђевојка каже.
0089 И погледа с десна на лијево
0090 На ’ну страну, куда сабљу паше
0091 И откуда добра коња јаши;
0092 Па погледа у горње сокаке
0093 И познаје дворе Бугарове.
0094 Ласно их је јунак угледао,
0095 Јер су двори лимом покривени,
0096 А пенџери златом обливени.
0097 Двори су му на златних кругових,
0098 На кругових и камен-ступових,
0099 Врата им се за сунцем окрећу,
0100 А пенџери за сјајним мјесецом.
0101 Кад је Марко дворе угледао,
0102 Он се шеће до банових двора,
0103 Па он стаде прид банове дворе,
0104 Па он мотри ту дворну ограду.
0105 Окол куће бакром оградито,
0106 А авлија сребром тарацана,
0107 А ђерђе је мермером каменом.
0108 На авлији та челик капија,
0109 На капији браве дубравкиње
0110 Пусте наду, отворит с’ не даду.
0111 Ал је Марку срића прискочила,
0112 Јер су врата отворена била.
0113 Он улази у банску авлију,
0114 А авлији јела усађена,
0115 А под јелом сребрена трпеза,
0116 Нуз трпезу банова госпоја.
0117 На крилу јој сарајевско платно,
0118 А у руци игла думбајлија
0119 И у игли то млетачко злато.
0120 На руки јој девет прстенова,
0121 Сваки вриди по девет градова.
0122 Под вратом јој три низа ђердана,
0123 Та све три су од сувога злата,
0124 А на глави круна позлаћена,
0125 Која вриди до три бановине.
0126 Код ње стоје три младе дивојке,
0127 Младе служе, сам’ да се удаду.
0128 Мотрио их Краљевићу Марко,
0129 Мотрио их и разгледо дворе,
0130 Па говори госпоји баници:
0131 ”Божја помоћ, банова госпоје!
0132 Је ли здраво бане Бугарине,
0133 Је ли здраво и гди се находи?
0134 Већ га јунак ја не види давно.”
0135 Када чула банова госпоја,
0136 Што говори незнани делија,
0137 Холо му је млада говорила:
0138 ”Ид’ отале, сиња кукавицо!
0139 Ак’ не мислиш лудо погинути,
0140 Погинути, главу изгубити.
0141 Та како ти то питати смијеш,
0142 Је л’ бан здраво и гди се находи?
0143 Зар с таквими бане ортакује,
0144 С таквими ли рујно вино пије?
0145 Та такви су бану говедари,
0146 Говедари и худи коњари.”
0147 Кад је Марко ричи разумио,
0148 Грохотом се јунак насмијао
0149 И баницу мило погледао,
0150 Погледао, па ју пожалио.
0151 Кад је видла баница госпоја,
0152 Да јој с’ Марко мило подсмихава,
0153 То је њојзи и помучно било,
0154 Па ми цикну кано љута гуја:
0155 ”Зло си сијо, бане Бугарине!
0156 Зло си сијо рујно пити вино,
0157 Рујно вино и љуту ракију,
0158 Зло си сијо, да би те не било,
0159 Нит сутрашњег ти дочеко данка!
0160 Вино ти се на ране излило,
0161 А ракија на бијело грло.
0162 Нигди мира јунак не нашао,
0163 Док не свежеш ову напржицу,
0164 Која ми се младој подсмихава
0165 И за тебе бане пропитава,
0166 Канда си му дужан и послушан.”
0167 Још ни љуба ричи довршила,
0168 Ал се бане од Елвеста шеће,
0169 Бан се шеће и Марка поглеђе,
0170 Не би ли га јунак припознао.
0171 А кад бане Марка припознао,
0172 Он не слуша, што љуба говори,
0173 Већ он иде Краљевићу Марку,
0174 Руке шири, да се с Марком мири.
0175 На то Марко ни гледати не ће,
0176 Већ попаде бана Бугарина,
0177 Удари га о црну земљицу,
0178 Како никог још бацао није.
0179 Кад то види госпоја баница,
0180 Како Марко то поступа с баном,
0181 Мал’ не пуче од тешкога јада,
0182 Мал’ не пуче и у несв’јест паде.
0183 За то Марко хаје и не хаје,
0184 Те узима банову госпоју,
0185 Те узима за десницу руку,
0186 Па ју води бану Бугарину,
0187 Да га види, како липо лежи.
0188 Када ју је до њега привео,
0189 Али бане зубе искесио,
0190 Искесио, душу испустио.
0191 Ал и за то не хајао Марко,
0192 Нити се је млађан жалостио,
0193 Већ он тури баницу госпоју,
0194 Турио ју на мртвога бана,
0195 Да га љуби млада оплакује,
0196 Кад ни хтила Марка ни гледати,
0197 А камо ли ш њиме говорити,
0198 А још мање вином подворити.
0199 Мртвог бана госпа оплакује
0200 И за њиме грозне сузе лије.
0201 Како цвили, до Бога се чује,
0202 Сам не чује Краљевићу Марко.
0203 Мало тому постојало вриме,
0204 Ето Марка госпоји баници,
0205 Па он диже госпоју баницу,
0206 Па јој скиде бурме и прстење.
0207 Како их је лако повукао,
0208 Мал’ да није руке истргнуо.
0209 Кад је јунак бурме покупио,
0210 Маша јој се бијеломе врату,
0211 Ћеде њојзи да откине врата
0212 Скидајући ђердан испод врата.
0213 Па се маша то госпиној глави,
0214 Мал’ не здропи живој госпи главу
0215 Скидајући ту круну од злата,
0216 Скидајући почупа јој власи.
0217 Кад је Марко ту круну справио,
0218 Пограбио тешка буздована,
0219 У њем има туча и олова,
0220 Добре мире до педесет ока,
0221 А тридесет дрвета јавора,
0222 Што јунаци на мејдане носе,
0223 Да с њим туче госпоју баницу,
0224 Јер је Марка љуто увридила.
0225 Ал се Марко бољем домислио,
0226 Да за женске ни буздован главе,
0227 Па с’ дочепа троструке канџије,
0228 Баничина за диве оружја,
0229 Пак ју шиба, докле не издану
0230 Под вијетом у авлији јелом.
0231 Па он иде у банову крчму,
0232 Па он шиба крчмарицу Мару:
0233 ”Кажи, курво, крчмарице Маро!
0234 Кажи брже, гди је силно благо?
0235 Ако ли ми казивати не ћеш,
0236 Младу ћу те на мије дерати,
0237 Живу ћу те на ражањ метати
0238 И пећ ћу те ко пролитно јање.”
0239 Кад то чула крчамарица Мара,
0240 Води Марка у камену кулу,
0241 Гди је пуно гроша и дуката,
0242 Што је бане сироте глобио.
0243 На то Марко ни гледати не ће,
0244 Већ говори крчмарици Мари:
0245 ”Кажи, курво, гди је друго благо,
0246 Кажи, курво, јер ћеш погинути!”
0247 Кад то чула крчмарица Мара,
0248 Води Марка у ту другу кулу,
0249 Гди је злато и ситни бисеру.
0250 То је Марко радо угледао,
0251 Па он граби, колико му драго,
0252 Друго дили међу сиротињу.
0253 Па он иде у појне механе,
0254 Па он пије вино и ракију.
0255 Кад се Марко мало понапио,
0256 Проговара својем буздовану:
0257 ”Буздоване, једино уфање!
0258 Буздоване, донес’ дер ми вина.”
0259 Кад је чула крчамрица Мара,
0260 Кад је чула, што Марко бјеседи,
0261 Одма скочи крчмарица Мара
0262 И донесе једну купу вина,
0263 Једну купу од тридесет ока.
0264 Пије Марко једну купу вина,
0265 А још није брка поквасио,
0266 Па он вели својем буздовану:
0267 ”Буздоване, једино уфање!
0268 Буздоване, донес’ дер ми вина.”
0269 Кад то чула крчмарица Мара,
0270 Кад то чула, разумила Марка.
0271 Па ми скаче крчмарица Мара
0272 И донесе другу купу вина,
0273 Другу купу од педесет ока.
0274 Пије Марко другу купу вина,
0275 А истом је брке поквасио,
0276 Па бјеседи свому буздовану:
0277 ”Буздоване, једино уфање!
0278 Буздоване, донеси ми вина.”
0279 Кад то чула крчмарица Мара,
0280 Носи Марку трећу купу вина,
0281 Трећу купу од шездесет ока.
0282 Истом Марко понапи се вина,
0283 Па дозивље млада оклопника,
0284 Па му вели и липо говори:
0285 ”Иди одма крсту на чаире,
0286 Виком вичи и гласно подвикуј,
0287 Нек с’ удаје, тко је за удају,
0288 Нек се жени, тко је за женидбу,
0289 Убио сам бана Бугарина,
0290 Не ће више сирота патити.”
0291 Па он сиде на својега шарца,
0292 Па он оде кроз зелене луге
0293 Пивајући Грчкој и Бугарској:
0294 ”С Богом остај, Грчка и Бугарска!
0295 Кад ме видиш, онда ми се надај.”
0296 Кад измаче Краљевићу Марко,
0297 Бјеседила крчмарица Мара:
0298 ”Мили Боже и мила Маријо!
0299 Да чудне ти ово хале винске!
0300 Какве нисам до сада видила,
0301 Тешко т’ нам је суђе осушио,
0302 А подруме винске опустио!”



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.