Marko Kraljević ukida svadbarinu5
0001 Rano rani Kraljeviću Marko,
0002 Rano rani do ishoda sunca,
0003 Pa on ide na daleke pute
0004 Priko Grčke i ravne Bugarske.
0005 Dobra ga je sreća dostignula,
0006 Susrila ga mlađana divojka.
0007 Kose su joj divne progrušane,
0008 A bilo joj potavnilo lice.
0009 Božju pomoć nazivao Marko:
0010 ”Božja pomoć, sestrico divojko!
0011 Ta šta si se tako rascvilila
0012 I s koga si sreću izgubila,
0013 Da se nisi mlada udomila;
0014 Već ti j’ bilo potavnilo lice,
0015 A kose ti divne progrušane?”
0016 Kad je čula gizdava divojka,
0017 Što ju pita Kraljeviću Marko,
0018 Ona njemu tiho odgovara:
0019 ”Bogom brate, neznana delijo!
0020 S toga sam ti sreću izgubila,
0021 Da se nisam mlada udomila;
0022 I bilo mi potavnilo lice
0023 I kosa mi divna progrušala,
0024 Jer ja nemam nigdi nikog svoga,
0025 A u nas je bane Bugarine,
0026 Tko s’ udaje, trijest’ dukat daje.
0027 Tko se ženi, trijest i četiri,
0028 A ja brate nemam otkud dati,
0029 Makar ti se ne udala mlada
0030 I ne znala, što je to udaja.”
0031 Kad razumi Kraljeviću Marko,
0032 Kad razumi, što zbori divojka,
0033 Govorio gizdavoj divojki:
0034 ”Bogom sestro, lijepa divojko!
0035 Bi l’ mi mogla pokazati bana,
0036 Ili bana il njegove dvore,
0037 Da ga idem mlađan pohoditi,
0038 Rad bi š njime malo prozboriti,
0039 Ni o meni ni o mojoj sreći,
0040 Već o tvojoj, divojko, udaji.”
0041 Al govori gizdava divojka:
0042 ”Bogom brate, neznana delijo!
0043 Mogu tebi dvore kazivati.
0044 Kada dojdeš krstu na čaire,
0045 Pogledaj de s desna na lijevo,
0046 Na ’nu stranu, kuda sablju pašeš
0047 I otkuda dobra konja jašiš,
0048 Ti pogledaj u gornje sokake,
0049 U sokaku ponajlipše dvore,
0050 Lasno ćeš mu poznavati dvore.
0051 Dvori su mu limom pokriveni,
0052 A pendžeri zlatom obliveni,
0053 Dvori su mu na zlatnih krugovih,
0054 Na krugovih i kamen-stupovih.
0055 Vrata im se za suncem okreću,
0056 A pendžeri za sjajnim misecom.
0057 Okol kuće bakrom ogradito,
0058 A avlija srebrom taracana,
0059 A đerđe je mermerom kamenom.
0060 Na avliji ta čelik kapija,
0061 Na kapiji brave dubravkinje,
0062 Puste nadu, otvorit s’ ne dadu.
0063 U avliji jela usađena,
0064 A pod jelom srebrena trpeza,
0065 Nuz trpezu banova gospoja.
0066 Na krilu joj sarajevsko platno,
0067 A u ruci igla dumbajlija
0068 I u igli to mletačko zlato.
0069 Na ruki joj devet prstenova,
0070 Svaki valja po devet gradova.
0071 Pod vratom joj tri niza đerdana,
0072 Ta sve tri su od suvoga zlata,
0073 A na glavi kruna pozlaćena,
0074 Koja vridi do tri banovine.
0075 Kod nje stoje tri mlade divojke
0076 Mlade služe, sam’ da se udadu.”
0077 Kad razumi Kraljeviću Marku,
0078 Kad razumi, što diva govori,
0079 Grohotom se junak nasmijao,
0080 Pa se maša u svoje džepove.
0081 I on vadi trideset dukata,
0082 Pa ih daje gizdavoj divojki:
0083 ”Evo t’, divo, trideset dukata,
0084 Pa je nosi banu Bugarinu,
0085 Da se moreš udomiti mlada,
0086 Udomiti, za draga udati.”
0087 Pa on ide krstu na čaire
0088 Po priliki, ko đevojka kaže.
0089 I pogleda s desna na lijevo
0090 Na ’nu stranu, kuda sablju paše
0091 I otkuda dobra konja jaši;
0092 Pa pogleda u gornje sokake
0093 I poznaje dvore Bugarove.
0094 Lasno ih je junak ugledao,
0095 Jer su dvori limom pokriveni,
0096 A pendžeri zlatom obliveni.
0097 Dvori su mu na zlatnih krugovih,
0098 Na krugovih i kamen-stupovih,
0099 Vrata im se za suncem okreću,
0100 A pendžeri za sjajnim mjesecom.
0101 Kad je Marko dvore ugledao,
0102 On se šeće do banovih dvora,
0103 Pa on stade prid banove dvore,
0104 Pa on motri tu dvornu ogradu.
0105 Okol kuće bakrom ogradito,
0106 A avlija srebrom taracana,
0107 A đerđe je mermerom kamenom.
0108 Na avliji ta čelik kapija,
0109 Na kapiji brave dubravkinje
0110 Puste nadu, otvorit s’ ne dadu.
0111 Al je Marku srića priskočila,
0112 Jer su vrata otvorena bila.
0113 On ulazi u bansku avliju,
0114 A avliji jela usađena,
0115 A pod jelom srebrena trpeza,
0116 Nuz trpezu banova gospoja.
0117 Na krilu joj sarajevsko platno,
0118 A u ruci igla dumbajlija
0119 I u igli to mletačko zlato.
0120 Na ruki joj devet prstenova,
0121 Svaki vridi po devet gradova.
0122 Pod vratom joj tri niza đerdana,
0123 Ta sve tri su od suvoga zlata,
0124 A na glavi kruna pozlaćena,
0125 Koja vridi do tri banovine.
0126 Kod nje stoje tri mlade divojke,
0127 Mlade služe, sam’ da se udadu.
0128 Motrio ih Kraljeviću Marko,
0129 Motrio ih i razgledo dvore,
0130 Pa govori gospoji banici:
0131 ”Božja pomoć, banova gospoje!
0132 Je li zdravo bane Bugarine,
0133 Je li zdravo i gdi se nahodi?
0134 Već ga junak ja ne vidi davno.”
0135 Kada čula banova gospoja,
0136 Što govori neznani delija,
0137 Holo mu je mlada govorila:
0138 ”Id’ otale, sinja kukavico!
0139 Ak’ ne misliš ludo poginuti,
0140 Poginuti, glavu izgubiti.
0141 Ta kako ti to pitati smiješ,
0142 Je l’ ban zdravo i gdi se nahodi?
0143 Zar s takvimi bane ortakuje,
0144 S takvimi li rujno vino pije?
0145 Ta takvi su banu govedari,
0146 Govedari i hudi konjari.”
0147 Kad je Marko riči razumio,
0148 Grohotom se junak nasmijao
0149 I banicu milo pogledao,
0150 Pogledao, pa ju požalio.
0151 Kad je vidla banica gospoja,
0152 Da joj s’ Marko milo podsmihava,
0153 To je njojzi i pomučno bilo,
0154 Pa mi ciknu kano ljuta guja:
0155 ”Zlo si sijo, bane Bugarine!
0156 Zlo si sijo rujno piti vino,
0157 Rujno vino i ljutu rakiju,
0158 Zlo si sijo, da bi te ne bilo,
0159 Nit sutrašnjeg ti dočeko danka!
0160 Vino ti se na rane izlilo,
0161 A rakija na bijelo grlo.
0162 Nigdi mira junak ne našao,
0163 Dok ne svežeš ovu napržicu,
0164 Koja mi se mladoj podsmihava
0165 I za tebe bane propitava,
0166 Kanda si mu dužan i poslušan.”
0167 Još ni ljuba riči dovršila,
0168 Al se bane od Elvesta šeće,
0169 Ban se šeće i Marka pogleđe,
0170 Ne bi li ga junak pripoznao.
0171 A kad bane Marka pripoznao,
0172 On ne sluša, što ljuba govori,
0173 Već on ide Kraljeviću Marku,
0174 Ruke širi, da se s Markom miri.
0175 Na to Marko ni gledati ne će,
0176 Već popade bana Bugarina,
0177 Udari ga o crnu zemljicu,
0178 Kako nikog još bacao nije.
0179 Kad to vidi gospoja banica,
0180 Kako Marko to postupa s banom,
0181 Mal’ ne puče od teškoga jada,
0182 Mal’ ne puče i u nesv’jest pade.
0183 Za to Marko haje i ne haje,
0184 Te uzima banovu gospoju,
0185 Te uzima za desnicu ruku,
0186 Pa ju vodi banu Bugarinu,
0187 Da ga vidi, kako lipo leži.
0188 Kada ju je do njega priveo,
0189 Ali bane zube iskesio,
0190 Iskesio, dušu ispustio.
0191 Al i za to ne hajao Marko,
0192 Niti se je mlađan žalostio,
0193 Već on turi banicu gospoju,
0194 Turio ju na mrtvoga bana,
0195 Da ga ljubi mlada oplakuje,
0196 Kad ni htila Marka ni gledati,
0197 A kamo li š njime govoriti,
0198 A još manje vinom podvoriti.
0199 Mrtvog bana gospa oplakuje
0200 I za njime grozne suze lije.
0201 Kako cvili, do Boga se čuje,
0202 Sam ne čuje Kraljeviću Marko.
0203 Malo tomu postojalo vrime,
0204 Eto Marka gospoji banici,
0205 Pa on diže gospoju banicu,
0206 Pa joj skide burme i prstenje.
0207 Kako ih je lako povukao,
0208 Mal’ da nije ruke istrgnuo.
0209 Kad je junak burme pokupio,
0210 Maša joj se bijelome vratu,
0211 Ćede njojzi da otkine vrata
0212 Skidajući đerdan ispod vrata.
0213 Pa se maša to gospinoj glavi,
0214 Mal’ ne zdropi živoj gospi glavu
0215 Skidajući tu krunu od zlata,
0216 Skidajući počupa joj vlasi.
0217 Kad je Marko tu krunu spravio,
0218 Pograbio teška buzdovana,
0219 U njem ima tuča i olova,
0220 Dobre mire do pedeset oka,
0221 A trideset drveta javora,
0222 Što junaci na mejdane nose,
0223 Da s njim tuče gospoju banicu,
0224 Jer je Marka ljuto uvridila.
0225 Al se Marko boljem domislio,
0226 Da za ženske ni buzdovan glave,
0227 Pa s’ dočepa trostruke kandžije,
0228 Baničina za dive oružja,
0229 Pak ju šiba, dokle ne izdanu
0230 Pod vijetom u avliji jelom.
0231 Pa on ide u banovu krčmu,
0232 Pa on šiba krčmaricu Maru:
0233 ”Kaži, kurvo, krčmarice Maro!
0234 Kaži brže, gdi je silno blago?
0235 Ako li mi kazivati ne ćeš,
0236 Mladu ću te na mije derati,
0237 Živu ću te na ražanj metati
0238 I peć ću te ko prolitno janje.”
0239 Kad to čula krčamarica Mara,
0240 Vodi Marka u kamenu kulu,
0241 Gdi je puno groša i dukata,
0242 Što je bane sirote globio.
0243 Na to Marko ni gledati ne će,
0244 Već govori krčmarici Mari:
0245 ”Kaži, kurvo, gdi je drugo blago,
0246 Kaži, kurvo, jer ćeš poginuti!”
0247 Kad to čula krčmarica Mara,
0248 Vodi Marka u tu drugu kulu,
0249 Gdi je zlato i sitni biseru.
0250 To je Marko rado ugledao,
0251 Pa on grabi, koliko mu drago,
0252 Drugo dili među sirotinju.
0253 Pa on ide u pojne mehane,
0254 Pa on pije vino i rakiju.
0255 Kad se Marko malo ponapio,
0256 Progovara svojem buzdovanu:
0257 ”Buzdovane, jedino ufanje!
0258 Buzdovane, dones’ der mi vina.”
0259 Kad je čula krčamrica Mara,
0260 Kad je čula, što Marko bjesedi,
0261 Odma skoči krčmarica Mara
0262 I donese jednu kupu vina,
0263 Jednu kupu od trideset oka.
0264 Pije Marko jednu kupu vina,
0265 A još nije brka pokvasio,
0266 Pa on veli svojem buzdovanu:
0267 ”Buzdovane, jedino ufanje!
0268 Buzdovane, dones’ der mi vina.”
0269 Kad to čula krčmarica Mara,
0270 Kad to čula, razumila Marka.
0271 Pa mi skače krčmarica Mara
0272 I donese drugu kupu vina,
0273 Drugu kupu od pedeset oka.
0274 Pije Marko drugu kupu vina,
0275 A istom je brke pokvasio,
0276 Pa bjesedi svomu buzdovanu:
0277 ”Buzdovane, jedino ufanje!
0278 Buzdovane, donesi mi vina.”
0279 Kad to čula krčmarica Mara,
0280 Nosi Marku treću kupu vina,
0281 Treću kupu od šezdeset oka.
0282 Istom Marko ponapi se vina,
0283 Pa dozivlje mlada oklopnika,
0284 Pa mu veli i lipo govori:
0285 ”Idi odma krstu na čaire,
0286 Vikom viči i glasno podvikuj,
0287 Nek s’ udaje, tko je za udaju,
0288 Nek se ženi, tko je za ženidbu,
0289 Ubio sam bana Bugarina,
0290 Ne će više sirota patiti.”
0291 Pa on side na svojega šarca,
0292 Pa on ode kroz zelene luge
0293 Pivajući Grčkoj i Bugarskoj:
0294 ”S Bogom ostaj, Grčka i Bugarska!
0295 Kad me vidiš, onda mi se nadaj.”
0296 Kad izmače Kraljeviću Marko,
0297 Bjesedila krčmarica Mara:
0298 ”Mili Bože i mila Marijo!
0299 Da čudne ti ovo hale vinske!
0300 Kakve nisam do sada vidila,
0301 Teško t’ nam je suđe osušio,
0302 A podrume vinske opustio!”
