Марко Краљевић ствети брата Андрију

0001 Два се брата дигла Краљевића,
0002 Краљевићу Марко и Андрија,
0003 Отидоше у лов у планину,
0004 Докле им је жеђа додијала,
0005 Но Андрија Марку говорио:
0006 ”Чујеш ли ме, мио брате Марко,
0007 Знаш ли, Марко, ер је одољела жеђа,
0008 Хоћу заклат’ испод себе ђога
0009 Коња мога ал’ сокола твога!”
0010 Но му Марко таде бесједио:
0011 ”Не, за Бога, мој брате Андрија,
0012 Досад смо се Краљевићи звали,
0013 А посад Кољикоњевићи!
0014 Но ја имам моју посестриму,
0015 Посесриму крчмарицу Јану,
0016 У механу надно Косовога;
0017 Ту отиди те се напој вина,
0018 Ја ћу те чекат’ у планину.”
0019 Ондоле се Андрија подигнуо,
0020 Зами коња преко Косовога.
0021 Виђе га крчмарица Јане,
0022 Па уљеже у механу винску,
0023 У њу сједи тридесет Турака,
0024 Па им Јана бјеше говорила:
0025 ”Ево јунак Пољем косовијем,
0026 Немо’ му се који подигнути!”
0027 Кад Андрија пред механу дође,
0028 Он свеза великога вранца,
0029 Труцима у механу пође
0030 И њима божу помоћ вика,
0031 Турци му помоћ прифатили
0032 И дали му тридес’ чаша вина –
0033 Док се добро напоји Андрија,
0034 Па паде главом без узглавља,
0035 Те му Турци главу посјекоше.
0036 Чека Марко докле подне било,
0037 Па потрча Пољем косовијем,
0038 Али нађе пред механу вранца,
0039 Па уз њега привезао Шарца,
0040 Уљеже Марко у механу.
0041 Кад погледа међу Турцима,
0042 Ал’ познаде од Андрије главу.
0043 Марко Турке оком погледује,
0044 Од бедрице сабљу извадио
0045 И посјече тридесет Тураках,
0046 А уфати Јану крчмарицу,
0047 Окиде ју и ноге и руке,
0048 Па ју покупи благо свеколико,
0049 Андрију брата укопао
0050 И жалосно на дворове пође.
0051 То је било кад се чинило.