Marko Kraljević stveti brata Andriju

0001 Dva se brata digla Kraljevića,
0002 Kraljeviću Marko i Andrija,
0003 Otidoše u lov u planinu,
0004 Dokle im je žeđa dodijala,
0005 No Andrija Marku govorio:
0006 ”Čuješ li me, mio brate Marko,
0007 Znaš li, Marko, er je odoljela žeđa,
0008 Hoću zaklat’ ispod sebe đoga
0009 Konja moga al’ sokola tvoga!”
0010 No mu Marko tade besjedio:
0011 ”Ne, za Boga, moj brate Andrija,
0012 Dosad smo se Kraljevići zvali,
0013 A posad Koljikonjevići!
0014 No ja imam moju posestrimu,
0015 Posesrimu krčmaricu Janu,
0016 U mehanu nadno Kosovoga;
0017 Tu otidi te se napoj vina,
0018 Ja ću te čekat’ u planinu.”
0019 Ondole se Andrija podignuo,
0020 Zami konja preko Kosovoga.
0021 Viđe ga krčmarica Jane,
0022 Pa ulježe u mehanu vinsku,
0023 U nju sjedi trideset Turaka,
0024 Pa im Jana bješe govorila:
0025 ”Evo junak Poljem kosovijem,
0026 Nemo’ mu se koji podignuti!”
0027 Kad Andrija pred mehanu dođe,
0028 On sveza velikoga vranca,
0029 Trucima u mehanu pođe
0030 I njima božu pomoć vika,
0031 Turci mu pomoć prifatili
0032 I dali mu trides’ čaša vina –
0033 Dok se dobro napoji Andrija,
0034 Pa pade glavom bez uzglavlja,
0035 Te mu Turci glavu posjekoše.
0036 Čeka Marko dokle podne bilo,
0037 Pa potrča Poljem kosovijem,
0038 Ali nađe pred mehanu vranca,
0039 Pa uz njega privezao Šarca,
0040 Ulježe Marko u mehanu.
0041 Kad pogleda među Turcima,
0042 Al’ poznade od Andrije glavu.
0043 Marko Turke okom pogleduje,
0044 Od bedrice sablju izvadio
0045 I posječe trideset Turakah,
0046 A ufati Janu krčmaricu,
0047 Okide ju i noge i ruke,
0048 Pa ju pokupi blago svekoliko,
0049 Andriju brata ukopao
0050 I žalosno na dvorove pođe.
0051 To je bilo kad se činilo.