Марко Краљевић пије уз рамазан вино, носи зелену доламу и игра уз Туркиње уз пркос царевој забрани
Цар честити јасак учинио,
Да се не пије уз рамазан вина,
Да се не носе зелене додаме,
Да не игра Влашић уз Туркиње.
Краљевић Марко за то и не хаје, 5
Него пије уз рамазан вино,
И оа носи зелену додаму,
И он игра Влашнћ уз Туркиње.
То се чудо и до цара чудо,
Да се не боји царева јасака. 10
Маче царе два улака млада,
Да ухите Краљевића Марка.
Тражише га три бијела данка,
А четврти половина била,
Нађоше га у билој механи, 15
Стадоше га бити и везати.
Ннт’ се даде бити ни везати,
Нег’ сам иде цару под шаторе.
Ал’ му царе тихо говораше:
"Краљевић Марко, вјерна слуго моја!
Је ли истина што говоре људи,
Да се не бојиш ти мога јасака,
Нег’ да пијеш уз рамазан вино,
И да носиш зелене доламе,
И да играш Влашић уз Туркиње?"
„Јес истина, драги господару!
Кад би се бој’о ја твога јасака,
Не би се зв’о Краљевићу Марво.
Када дође каурска коризма,
За што Турци мрсе уз коризму,
Што ли носе црљене доламе,
Што ли играју Турци уз Вдахиње?“
Одговори мој честити царе:
"Да не гледам Бога великога,
Сад би тебе раставио главом.“
У тему се царе припануо,
Од страха му правду учинио,
И још га је л’јепо даровајо:
"Пођи, Марко, тер испијај винце."
Оде Марко и понесе спендзе,
Што је њега царе даровајо,
Доби правду, весела му мајка!
