0001 Гором јаше до два брата млада,
0002 Оба брата, оба Краљевића.
0003 Једно ти је Краљевићу Марко,
0004 А друго је Краљевић Андрија.
0005 Јашећи су они бесидили:
0006 ”Да је нами лички Мустајбеже
0007 И још с њиме до триест другова,
0008 Л’јепо би се за њег појагмили,
0009 Који ће ми одсијећи главу?”
0010 Сад настави Краљевићу Марко:
0011 ”О мој брате, Краљевић Андрија!
0012 Ја би гледо ликог Мустајбега,
0013 А ти, брате, до триест другова.”
0014 Проговара Краљевић Андрија:
0015 ”А мој брате, Краљевићу Марко!
0016 Ја би гледо личког Мустајбега,
0017 А ти, Марко, до триест другова.”
0018 Одговара Марко Краљевићу:
0019 ”Не будали, мој брате рођени!
0020 Да ти видиш личког Мустајбега,
0021 Жива би те попала грозница,
0022 Камо ли би ш њиме бојак био.”
0023 У та доба лички Мустајбеже,
0024 И за њиме до триест другова,
0025 На ђогату ко на горској вили.
0026 Бисан му се ђогат помамио,
0027 По три копља у небеса скаче,
0028 По четири мјери по ледини.
0029 Кад то види Краљевићу Марко,
0030 Он удари претила шарина,
0031 Пак нагони на триест другова,
0032 Све другова личког Мустајбега.
0033 Окрену се и тамо и амо,
0034 Пак да видиш Марка и шарина,
0035 Како су се клети помамили!
0036 Не би човјек ни оченаш реко,
0037 А погибе до триест Турака,
0038 Погуби их Краљевићу Марко,
0039 Сва му прса крвца пошкрапала.
0040 Кад погледа Марко Краљевићу,
0041 Ал му нејма брата рођенога,
0042 По имену Краљевић-Андрије,
0043 Нити има личког Мустајбега.
0044 Поплаши се Марко Краљевићу,
0045 Пак он гоња претила шарина.
0046 Гоња њега и тамо и амо,
0047 Дока дође кланцу јадиковцу.
0048 Када дојде кланцу јадиковцу,
0049 Он угледа личког Мустајбега,
0050 Свезо Андру за свога ђогата,
0051 А вранца му води у походу.
0052 Кад то види Краљевићу Марко,
0053 Удри свога претила шарина,
0054 Пак долети личком Мустајбегу.
0055 Ћордом ману, одс’јече му главу.
0056 Сад ухвати дебела ђогата,
0057 А одвеза свог брата Андрију,
0058 Пак је њему Марко бесидио:
0059 ”О мј брате, Краљевић Андрија!
0060 Јесма ли ја теби говорио,
0061 Да не идеш личком Мустајбегу,
0062 Видиш сада, брате од матере!
0063 Да не б’јеше мене и шарина,
0064 Ти би своју изгубио главу.”
0065 Проговара Краљевић Андрија:
0066 ”Хвала теби, мој брате рођени!
0067 Истина је, да би тако било.”
0068 То рекоше, ђогу привезаше
0069 И одоше својој кули билој.
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.
