0001 Gorom jaše do dva brata mlada,
0002 Oba brata, oba Kraljevića.
0003 Jedno ti je Kraljeviću Marko,
0004 A drugo je Kraljević Andrija.
0005 Jašeći su oni besidili:
0006 ”Da je nami lički Mustajbeže
0007 I još s njime do triest drugova,
0008 L’jepo bi se za njeg pojagmili,
0009 Koji će mi odsijeći glavu?”
0010 Sad nastavi Kraljeviću Marko:
0011 ”O moj brate, Kraljević Andrija!
0012 Ja bi gledo likog Mustajbega,
0013 A ti, brate, do triest drugova.”
0014 Progovara Kraljević Andrija:
0015 ”A moj brate, Kraljeviću Marko!
0016 Ja bi gledo ličkog Mustajbega,
0017 A ti, Marko, do triest drugova.”
0018 Odgovara Marko Kraljeviću:
0019 ”Ne budali, moj brate rođeni!
0020 Da ti vidiš ličkog Mustajbega,
0021 Živa bi te popala groznica,
0022 Kamo li bi š njime bojak bio.”
0023 U ta doba lički Mustajbeže,
0024 I za njime do triest drugova,
0025 Na đogatu ko na gorskoj vili.
0026 Bisan mu se đogat pomamio,
0027 Po tri koplja u nebesa skače,
0028 Po četiri mjeri po ledini.
0029 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0030 On udari pretila šarina,
0031 Pak nagoni na triest drugova,
0032 Sve drugova ličkog Mustajbega.
0033 Okrenu se i tamo i amo,
0034 Pak da vidiš Marka i šarina,
0035 Kako su se kleti pomamili!
0036 Ne bi čovjek ni očenaš reko,
0037 A pogibe do triest Turaka,
0038 Pogubi ih Kraljeviću Marko,
0039 Sva mu prsa krvca poškrapala.
0040 Kad pogleda Marko Kraljeviću,
0041 Al mu nejma brata rođenoga,
0042 Po imenu Kraljević-Andrije,
0043 Niti ima ličkog Mustajbega.
0044 Poplaši se Marko Kraljeviću,
0045 Pak on gonja pretila šarina.
0046 Gonja njega i tamo i amo,
0047 Doka dođe klancu jadikovcu.
0048 Kada dojde klancu jadikovcu,
0049 On ugleda ličkog Mustajbega,
0050 Svezo Andru za svoga đogata,
0051 A vranca mu vodi u pohodu.
0052 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0053 Udri svoga pretila šarina,
0054 Pak doleti ličkom Mustajbegu.
0055 Ćordom manu, ods’ječe mu glavu.
0056 Sad uhvati debela đogata,
0057 A odveza svog brata Andriju,
0058 Pak je njemu Marko besidio:
0059 ”O mj brate, Kraljević Andrija!
0060 Jesma li ja tebi govorio,
0061 Da ne ideš ličkom Mustajbegu,
0062 Vidiš sada, brate od matere!
0063 Da ne b’ješe mene i šarina,
0064 Ti bi svoju izgubio glavu.”
0065 Progovara Kraljević Andrija:
0066 ”Hvala tebi, moj brate rođeni!
0067 Istina je, da bi tako bilo.”
0068 To rekoše, đogu privezaše
0069 I odoše svojoj kuli biloj.
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.
