Марко Краљевић освећује свога побратима Алију5
0001 Пију вино до два побратима:
0002 Једно ми је Краљевићу Марко,
0003 А друго је Але побратиме.
0004 Кад се добро вина понапише
0005 И ракија говор отворила,
0006 О свачему побри бесидише,
0007 А највећма о својој женидби.
0008 Алија је Марку бесидио:
0009 ”Лако теби, побратиме Марко!
0010 Кад ти имаш милу мајку своју,
0011 Липо тебе на пут отправљива
0012 А липше те с пута дочекива,
0013 Ал ја немам миле мајке своје,
0014 Већ маћеху и злу и опаку.
0015 Још ја имам милу секу моју,
0016 Три пута јој косе обријала,
0017 Да се не би јадна ни удала.”
0018 Вели њему Краљевићу Марко:
0019 ”Ништа за то, побратиме Але!
0020 Сутра ћу ти у походе доћи,
0021 Скупа ћемо на дућане поћи,
0022 Сестри твојој рухо куповати.
0023 Ја ћу твоју секу удомити,
0024 Удомити за мога нећака,
0025 Куртарисат маћехе опаке.”
0026 И ту су се побри раставили,
0027 Сваки иђе у своје дворове.
0028 Када Але двору долазио,
0029 Одма Але пође вечерати.
0030 Када се је Але заложио,
0031 Унда иђе на меке душеке
0032 И тврда се уфатио санка,
0033 Да се јадан не нагледа данка,
0034 Јер устаде проклета маћеха
0035 И оштре је ноже узимала,
0036 Пак је њему очи извадила.
0037 Тешко ју је Але заклињао:
0038 ”Немој мени, мила мајко моја!
0039 Немој мени живот укинути,
0040 Све ћу теби, мајко, опростити.
0041 Покле си ми очи извадила
0042 Барем мене ’вако слипа храни.”
0043 Ал маћеха и зла и опака,
0044 З ате молбе ни абера нема,
0045 Већ је њему главу откинула,
0046 Па га баца у воду студену.
0047 Кад у јутру била зора сване,
0048 Ето т’ Марка гдиприд двором бане,
0049 Па га зове Краљевићу Марко:
0050 ”Устани се, побратиме Але!
0051 Да идемо на нове дућане,
0052 Твојој сели рухо куповати.”
0053 Из двора се нико не озивље,
0054 Већ маћеха и зла и опака.
0055 Проговара проклета маћеха:
0056 ”Тко ми зове Алу из придворја?
0057 Але ми је рано уранио,
0058 Отишао у лов у планину,
0059 Нит ће доћи до четири дана.”
0060 Када ју је Марко разумио,
0061 Одма се је јаду доситио.
0062 Одсиднуо шарца, коња свога,
0063 Пак он иђе у оне ахаре,
0064 Иђе видит коња Алијина.
0065 Нађе коња у стаји његовој,
0066 А код нкоња хрте и огаре.
0067 Кад је Марко све то разгледао,
0068 Одма се је јаду домислио.
0069 Пушта коња, хрте и огаре
0070 Нека траже свога господара.
0071 Одма су га ка води повели.
0072 Коњиц хрже, полају хртови
0073 И мећу се у воду студену,
0074 Пак изваде мртва господара.”
0075 Жали Марко Алу побратима,
0076 Тере њему греба ископао
0077 И липо је Алу укопао.
0078 Тад изађе на високу кулу,
0079 Уфатио проклету маћеху,
0080 Намазао лоја и катрама,
0081 Пак је живом ватром изгорио
0082 За невјеру, што је учинила.
0083 Узе Марко Алину сестрицу,
0084 Пак је меће за се на коњицу
0085 И одведе свому билу двору.
0086 Одведе је својој старој мајци,
0087 Пак је држи кано посестриму
0088 Док је Марко липо удомио,
0089 Удомио за свога нећака.
0090 И често је њојзи одлазио
0091 И липе јој даре доносио.
