Шеће с' Марко Краљевићу
Уз њемачко равно поље;
На њем ништа од одјеће,
Дол' кошуља од памука,
По њој се је опасао
Бритком ћордом димискијом.
Марко ј' ћорди говорио:
"Ћордо моја, бриго моја,
Откад сам те саковао,
Нијесам те на'ранио,
Нити сам те напојио.
Данас ћу те наранити
Бела тела Иванова,
Сутра ћу те напојити
Краља крви будимскога,
А сам ћу се понапити
Рујна вина црљенога
Из калежа црквенога.
Свог ћу коња назобати
Светом краљу на олтару,
Свој ћу барјак прислонити
Уз дворове бискупове."
