Марко Краљевић и љуба Анђелија (Заплање)

Извор: Викизворник


Марко Краљевић и љуба Анђелија

Пође Марко у бабу на гости
и поведе љубу Анђелију.
Ал’ говори љуба Анђелија:
„Чујеш мене, Краљевићу Марко,
ти ме водиш кроз гору зелену, 5
у њум живи Корум Кесеџија.
Он је мене у нају просио,
ал’ ме мајка њему не даваше.“
„Ајде, ајде, љубо Анђелијо,
ти се не бој Корум Кесеџије 10
док је мене Краљевића Марка.“
Кад бејаше у гору зелену,
тада скочи Корум Кесеџија
борише се три дни и три ноћа.
Проговара Краљевићу Марко: 15
„Чујеш ли ме, љубо Анђелијо,
де помогни мене или њега.“
Па извади љуба Анђелија,
па извади змије из димије —
пресече му свилени учкури, 20
на колена падоше димије.
Наљути се Краљевићу Марко,
па завати Корум Кесеџију.
Како га је лако заватија
три метра га у земљу набија. 25
Поче љуба по пут да му бега.
Проговара Краљевићу Марко:
„Стан почекај, љубо Анђелијо,
и три дана да си измацала
с три корака тебе ћу да стигнем.“ 30
Па отиде на својега дома.
Марко вика остарелу мајку:
„Чујеш мене, остарела мајке,
поспремај ми ти добру вечеру,
немој само вино да омане.“ 35
Поспремила туј добру вечеру,
па повика Марка Краљевића:
„Ајде, синко, да ми ти вечераш.
Вечеру сам тебе поспремила
и донела леђен црно вино, 40
леђен вино од дванајес оке.“
Вика Марко љубу Анђелију:
„Стани, љубо, да те ја уредим.“
Умаза гу лојом и катраном,
па са живом ватром упалио. 45
Он вечера а љуба му гори.
„Не дај, Марко, руке изгореше!"
„Нека горе, љубо Анђелијо,
оне нису за мене мислеле.“
„Не дај, Марко, очи изгореше!“ 50
„Нека горе, љубо Анђелијо,
оне нису за мене мислеле."
„Не дај, Марко, срце ми изгоре
и на срце теја мушко дете!“
„Нека гори, љубо Анђелијо, 55
од кучку ми кутре и не треба.“



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 618-619.