Марко Краљевић и хоџа

Извор: Викизворник


Марко Краљевић и хоџа

Шета Марко по Стамболу граду,
оџа виче горе на минаре:
„Ко је Турчин, вино да не пије,
нити вина, нит љуте ракије;
а каурин чоју да не носи, 5
нити чоју, нити сабљу оштру!"
Кад то чуо Краљевићу Марко,
то је њему врло жао било,
па он слеже доле по калдрме,
па избира један лаки камен, 10
лаки камен од шездесет оке,
па се баца горе на минаре,
те обори пола минарета,
и обори оџу од минара.
Кад то чуше Турци пашалари, 15
ухватише Краљевића Марка,
везаше га у црне каише,
бацише га у тамне тамнице;
али Марко Турцима се моли:
„О, Бога ви, Турци пашалари, 20
пустите ми ову десну руку,
да ја пишем младом калуђеру,
да он дође мене да опоје,
да опоје мене за живота,
да не одем млади без закона." 25
Кад то чуше Турци пашалари,
пустише му ону десну руку,
те он пише писмо на колена;
он не пише младом калуђеру,
већ он пише својој верној љуби: 30
„Чујеш ли ме моја верна љубо,
мене јесу Турци ухватили,
ухватили у Стамболу граду,
бацили ме у тамне тамнице,
и везали у црне каише; 35
обуци се у рухо калуђерско,
и да метнеш капу калуђерску,
да опашеш сабљу племениту,
да појашеш Шару пеливану,
и да дођеш у Стамболу граду!" 40
Писмо дође љуби на вечеру;
кад је љуба писмо прочитала,
тад се љуба гротко насмејнула,
а њу пита остарела мајка:
„Чујеш ли ме моја мила снајо, 45
што се тако гротко насмејујеш?
Да л се смејеш о нашој вечери,
или се смејеш мени остарелој?"
„Чујеш ли ме моја мила мајко,
нит се смијем о нашој вечери, 50
нит се смијем теби остарелој,
но се смијем на нашега Марка:
Турци јесу њега ухватили,
везали га у црне каише,
бацили га у тавне тавнице, 55
па ме зове у Стамбола града,
да обучем руо калуђерско,
и да метнем капу калуђерску,
да опашем сабљу племениту,
да појашем Шара пеливана, 60
па да идем у Стамбола града."
Па се рано на подранак диже,
и обуче руо калуђерско,
и још метне капу калуђерску,
и опаше сабљу племениту, 65
па појаше Шара пеливана,
оде право у Стамболу граду.
Али Марко Турцима се моли:
„Чујете ли Турци пашалари,
одреште ми црне каишеве, 70
ено иде младо калуђерче,
да ме опева мене везанога."
Кад то чуше Турци пашалари,
одрешише црне каишеве;
у то стиже она верна љуба; 75
кад се Марко Шарца доватио,
он се баца коњу на рамена,
па узима ону оштру сабљу,
сече Турке по Стамболу граду.



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 496-498.