Marko Kraljević i hodža
Šeta Marko po Stambolu gradu,
odža viče gore na minare:
„Ko je Turčin, vino da ne pije,
niti vina, nit ljute rakije;
a kaurin čoju da ne nosi, 5
niti čoju, niti sablju oštru!"
Kad to čuo Kraljeviću Marko,
to je njemu vrlo žao bilo,
pa on sleže dole po kaldrme,
pa izbira jedan laki kamen, 10
laki kamen od šezdeset oke,
pa se baca gore na minare,
te obori pola minareta,
i obori odžu od minara.
Kad to čuše Turci pašalari, 15
uhvatiše Kraljevića Marka,
vezaše ga u crne kaiše,
baciše ga u tamne tamnice;
ali Marko Turcima se moli:
„O, Boga vi, Turci pašalari, 20
pustite mi ovu desnu ruku,
da ja pišem mladom kaluđeru,
da on dođe mene da opoje,
da opoje mene za života,
da ne odem mladi bez zakona." 25
Kad to čuše Turci pašalari,
pustiše mu onu desnu ruku,
te on piše pismo na kolena;
on ne piše mladom kaluđeru,
već on piše svojoj vernoj ljubi: 30
„Čuješ li me moja verna ljubo,
mene jesu Turci uhvatili,
uhvatili u Stambolu gradu,
bacili me u tamne tamnice,
i vezali u crne kaiše; 35
obuci se u ruho kaluđersko,
i da metneš kapu kaluđersku,
da opašeš sablju plemenitu,
da pojašeš Šaru pelivanu,
i da dođeš u Stambolu gradu!" 40
Pismo dođe ljubi na večeru;
kad je ljuba pismo pročitala,
tad se ljuba grotko nasmejnula,
a nju pita ostarela majka:
„Čuješ li me moja mila snajo, 45
što se tako grotko nasmejuješ?
Da l se smeješ o našoj večeri,
ili se smeješ meni ostareloj?"
„Čuješ li me moja mila majko,
nit se smijem o našoj večeri, 50
nit se smijem tebi ostareloj,
no se smijem na našega Marka:
Turci jesu njega uhvatili,
vezali ga u crne kaiše,
bacili ga u tavne tavnice, 55
pa me zove u Stambola grada,
da obučem ruo kaluđersko,
i da metnem kapu kaluđersku,
da opašem sablju plemenitu,
da pojašem Šara pelivana, 60
pa da idem u Stambola grada."
Pa se rano na podranak diže,
i obuče ruo kaluđersko,
i još metne kapu kaluđersku,
i opaše sablju plemenitu, 65
pa pojaše Šara pelivana,
ode pravo u Stambolu gradu.
Ali Marko Turcima se moli:
„Čujete li Turci pašalari,
odrešte mi crne kaiševe, 70
eno ide mlado kaluđerče,
da me opeva mene vezanoga."
Kad to čuše Turci pašalari,
odrešiše crne kaiševe;
u to stiže ona verna ljuba; 75
kad se Marko Šarca dovatio,
on se baca konju na ramena,
pa uzima onu oštru sablju,
seče Turke po Stambolu gradu.
