Марко Краљевић и нећак Маријан

Извор: Викизворник


Марко Краљевић и нећак Маријан
5

0001 Језди гором Краљевићу Марко,
0002 Пак се бојним копљем заметнуо.
0003 Бојно му је копље дотежало,
0004 Овакол је Марко бесједио:
0005 ”Што си моје копље дотежало?
0006 Досад ниси тако тежак било.”
0007 То говорећ обазре се натраг,
0008 Ал на копљу два врана гаврана:
0009 ”Што сте туте два врана гаврана,
0010 Ал кобите мене, ал коњица?”
0011 Један гракће, други проговара:
0012 ”Не кобимо тебе ни твог шарца,
0013 Већ смо чули, да си добар јунак.
0014 Наједи нас меса од коњица
0015 И напоји крвце од јунака.”
0016 Преузимље Краљевићу Марко:
0017 ”Бре, вјере ми, два врана гаврана,
0018 кога данас стигнем али сретнем,
0019 Да бих мога бабу Вукашину
0020 Али мога брата Андријаша,
0021 Најест ћу вас меса од коњица
0022 И јуначке напојити крвце.”
0023 Идућ Марко мало понапр’једа,
0024 Ето прам’ њим момка на вранчићу,
0025 На вранчићу ноге прекрижио,
0026 Уз тамбуру прстим удараше.
0027 Л’јепо пјева, а љепше поп’јева.
0028 Слушао га Краљевићу Марко,
0029 Па сам собом он се разговара:
0030 ”Боже мили, на свему ти хвала!
0031 Л’јепа коња, љепшега јунака,
0032 Грехота је код Бога милога
0033 Погубити онаког јунака.”
0034 У та доба један прам другому.
0035 Истом момку црна наусница.
0036 Вели њему Краљевићу Мрко:
0037 ”Бјежи момче, уклон’ ми се с пута!”
0038 Али момче њему одговара:
0039 ”И мене је породила мајка
0040 Ка и тебе, силни побратиме!
0041 Мога вранца кобила ождриби
0042 Ка и твога шарца големога.
0043 Зашто ћу се уклонити с пута?”
0044 Кад то чуо Краљевићу Марко,
0045 Удри вранца тежким буздованом,
0046 Вриска стаде вранца испод момка.
0047 Скочи вранац четири аршина
0048 Преко пута друма јуначкога.
0049 Кад то види момак на вранчићу,
0050 Запе коњу ноге у зенђије,
0051 Повадио сабљу оковану,
0052 Па наћера вранца баш на шарца.
0053 И удара Краљевића Марка
0054 По злу мјесту, по свилену пасу.
0055 Како га је лако ударио,
0056 С добрим га је коњем раставио,
0057 А с црном га земљом саставио.
0058 Паде Марко с коња изненада,
0059 Виде му се црне џигерице.
0060 Скочи момче не зелену траву,
0061 Да ће Марку одрезати главу.
0062 Ал му вели Краљевићу Марко:
0063 ”Де, вјере ти, добро момче младо!
0064 Не ударај, ако Бога унадеш,
0065 Док ти речем до дви, до три р’јечи.”
0066 Момак њему тихо одговара:
0067 ”Ну говори, незнана делијо!”
0068 Тад га пита Краљевићу Марко:
0069 ”Чијега си рода и племена?
0070 Нека знадем, да сам погинуо,
0071 Од јунака, родила га мајка!”
0072 Момче младо Марку одговара:
0073 ”Ја сам добра рода и племена.
0074 У гори је Краљевићу Марко,
0075 Оно ми је прави мили ујко.
0076 К њему сам се јунак запутио,
0077 Не би ли ме сјећи научио.”
0078 Преузимље Краљевићу Марко:
0079 ”О вјере ти, млади Маријане!
0080 Кога си ти данас погубио?
0081 Баш ујака, Краљевића Марка!
0082 Ве ми свилне отпаши пасове,
0083 Пак утегни моје грдне ране,
0084 И гони ме ка Прилипу б’јелу,
0085 Чини ми се, да ћу пребољети.”
0086 Кад то чуо млади Маријане,
0087 Отпасује свилене пасове,
0088 Пак с пасовим утеже му ране,
0089 Одагна га ка Прилипу граду.
0090 Ту налази доброга љекара,
0091 Који га је брзо изл’јечио.
0092 А кад Марко оздравио бише,
0093 Брзо с Турцим он се завадио.
0094 На мејдану главе одс’јецаше
0095 Русе главе царевих јунака.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.