Marko Kraljević i nećak Marijan5
0001 Jezdi gorom Kraljeviću Marko,
0002 Pak se bojnim kopljem zametnuo.
0003 Bojno mu je koplje dotežalo,
0004 Ovakol je Marko besjedio:
0005 ”Što si moje koplje dotežalo?
0006 Dosad nisi tako težak bilo.”
0007 To govoreć obazre se natrag,
0008 Al na koplju dva vrana gavrana:
0009 ”Što ste tute dva vrana gavrana,
0010 Al kobite mene, al konjica?”
0011 Jedan grakće, drugi progovara:
0012 ”Ne kobimo tebe ni tvog šarca,
0013 Već smo čuli, da si dobar junak.
0014 Najedi nas mesa od konjica
0015 I napoji krvce od junaka.”
0016 Preuzimlje Kraljeviću Marko:
0017 ”Bre, vjere mi, dva vrana gavrana,
0018 koga danas stignem ali sretnem,
0019 Da bih moga babu Vukašinu
0020 Ali moga brata Andrijaša,
0021 Najest ću vas mesa od konjica
0022 I junačke napojiti krvce.”
0023 Iduć Marko malo ponapr’jeda,
0024 Eto pram’ njim momka na vrančiću,
0025 Na vrančiću noge prekrižio,
0026 Uz tamburu prstim udaraše.
0027 L’jepo pjeva, a ljepše pop’jeva.
0028 Slušao ga Kraljeviću Marko,
0029 Pa sam sobom on se razgovara:
0030 ”Bože mili, na svemu ti hvala!
0031 L’jepa konja, ljepšega junaka,
0032 Grehota je kod Boga miloga
0033 Pogubiti onakog junaka.”
0034 U ta doba jedan pram drugomu.
0035 Istom momku crna nausnica.
0036 Veli njemu Kraljeviću Mrko:
0037 ”Bježi momče, uklon’ mi se s puta!”
0038 Ali momče njemu odgovara:
0039 ”I mene je porodila majka
0040 Ka i tebe, silni pobratime!
0041 Moga vranca kobila oždribi
0042 Ka i tvoga šarca golemoga.
0043 Zašto ću se ukloniti s puta?”
0044 Kad to čuo Kraljeviću Marko,
0045 Udri vranca težkim buzdovanom,
0046 Vriska stade vranca ispod momka.
0047 Skoči vranac četiri aršina
0048 Preko puta druma junačkoga.
0049 Kad to vidi momak na vrančiću,
0050 Zape konju noge u zenđije,
0051 Povadio sablju okovanu,
0052 Pa naćera vranca baš na šarca.
0053 I udara Kraljevića Marka
0054 Po zlu mjestu, po svilenu pasu.
0055 Kako ga je lako udario,
0056 S dobrim ga je konjem rastavio,
0057 A s crnom ga zemljom sastavio.
0058 Pade Marko s konja iznenada,
0059 Vide mu se crne džigerice.
0060 Skoči momče ne zelenu travu,
0061 Da će Marku odrezati glavu.
0062 Al mu veli Kraljeviću Marko:
0063 ”De, vjere ti, dobro momče mlado!
0064 Ne udaraj, ako Boga unadeš,
0065 Dok ti rečem do dvi, do tri r’ječi.”
0066 Momak njemu tiho odgovara:
0067 ”Nu govori, neznana delijo!”
0068 Tad ga pita Kraljeviću Marko:
0069 ”Čijega si roda i plemena?
0070 Neka znadem, da sam poginuo,
0071 Od junaka, rodila ga majka!”
0072 Momče mlado Marku odgovara:
0073 ”Ja sam dobra roda i plemena.
0074 U gori je Kraljeviću Marko,
0075 Ono mi je pravi mili ujko.
0076 K njemu sam se junak zaputio,
0077 Ne bi li me sjeći naučio.”
0078 Preuzimlje Kraljeviću Marko:
0079 ”O vjere ti, mladi Marijane!
0080 Koga si ti danas pogubio?
0081 Baš ujaka, Kraljevića Marka!
0082 Ve mi svilne otpaši pasove,
0083 Pak utegni moje grdne rane,
0084 I goni me ka Prilipu b’jelu,
0085 Čini mi se, da ću preboljeti.”
0086 Kad to čuo mladi Marijane,
0087 Otpasuje svilene pasove,
0088 Pak s pasovim uteže mu rane,
0089 Odagna ga ka Prilipu gradu.
0090 Tu nalazi dobroga ljekara,
0091 Koji ga je brzo izl’ječio.
0092 A kad Marko ozdravio biše,
0093 Brzo s Turcim on se zavadio.
0094 Na mejdanu glave ods’jecaše
0095 Ruse glave carevih junaka.
