Марко Краљевић и невјерна љуба5
0001 Ожени се Краљевићу Марко
0002 И доведе љубу Анђелију,
0003 За њим била седам годин’ дана.
0004 Кад је седма била на заоду,
0005 Јако ми се љуба растужила.
0006 Ал је пита Краљевићу Марко:
0007 ”Анђелијо, љубо моја вјерна!
0008 ’Што се, љубо, јеси растужила?
0009 Јал си гладна леба бијелога,
0010 Јал си жедна вина црљенога,
0011 Јал си жељна пољубљена лица?”
0012 Ал говори љуба Анђелија:
0013 ”Вај Богом ти, Краљевићу Марко!
0014 Н’јесам гладан леба бијелога,
0015 Нити жедна вина црљенога,
0016 Нити жељна лица пољубљена.
0017 Има Марко седам годин’ дана,
0018 Да ја јесам, Марко, за те дошла,
0019 Н’јесам још код своје мајке била,
0020 Па ја не знам Краљевићу Марко!
0021 Је ли жива, ал је умријела.
0022 Нег да оћеш, да ид’мо обићи,
0023 Једва би нас мајка дочекала.”
0024 ” ”Хоћу богме, љубо Анђелијо!” ”
0025 Узе Марко Анђелију љубу
0026 И узимље превијерну слугу,
0027 А не узе ништа од оружја.
0028 Кад је доша до горице црне,
0029 Тад је својој љуби говорио:
0030 ”Запјевај де, љубо Анђелијо!”
0031 Ал говори љуба Анђелија:
0032 ”Како ћу ти запјевати, Марко!
0033 Кад је у гори Малета ајдуче,
0034 У Малета тридесет ајдука.
0035 Док ја јесам још код мајке била,
0036 Често ми се курва затицала,
0037 Да гдјегод се ја удадем млада,
0038 Да ће мојег погубити драга.”
0039 Говори јој Краљевићу Марко:
0040 ”Ти се не бој, ван запјевај, љубо!
0041 Ја имадем тридест стријела,
0042 Устр’јелит ћу тридесет ајдука,
0043 Малетом се плећи уватити,
0044 Лако ћу се ш њиме нагодити.”
0045 Ту не шћеде љуба запјевати.
0046 А кад доша усред горе Марко,
0047 Онда својој љуби говорио:
0048 ”Запјевај де, љубо Анђелијо!”
0049 Вели Марку љуба Анђелија:
0050 ”Како ћу ти запјевати, Марко!
0051 Н’јесам б’јела свог умила лица.”
0052 Узе Марко љубу Анђелију,
0053 Узе Марко за бијелу руку,
0054 Па је води зелену језеру.
0055 На руци јој девет прстенова,
0056 Сваки кошта до девет градова.
0057 Свију девет скину љуба Анђелија,
0058 Па их метну у траву зелену,
0059 Па је б’јело лице умивала,
0060 Б’јелијем га платном утирала.
0061 Заборави девет прстенова
0062 Код језера у трави зеленој.
0063 Кад изаша насред горе Марко,
0064 Тад је својој љуби говорио:
0065 ”Запјевај де, љубо Анђелијо!”
0066 Ал говори љуба Анђелија:
0067 ”Како ћу ти запјевати, Марко!
0068 Заборави девет прстенова
0069 Код језера у трави зеленој,
0070 Гђено б’јело лице умивала.”
0071 Марко звое превијерну слугу:
0072 ”Лети, слуго, трагом узнатрага,
0073 Па ћеш наши девет прстенова
0074 Код језера у трави зеленој,
0075 Где се моја љуба умивала.”
0076 Лети слуга трагом узнатрага.
0077 А кад видје љуба Анђелија,
0078 Да је слуга узамакла била,
0079 Запјева ми танко, гласовито.
0080 Али рупи Малета ајдуче,
0081 За Малетом тридесет ајдука.
0082 Кад то видје Краљевићу Марко,
0083 Он се врати у џепове руком
0084 И извади тридесет срјелица,
0085 И устр’јели тридесет ајдука,
0086 А Малетом с’ плећи уватио.
0087 Дуго су се и гонили били,
0088 Од јутра па љетни дан до подне!
0089 Жарко било већ на подне сунце,
0090 Ал говори Малета ајдуче:
0091 ”Анђелијо, моја заручнице!
0092 Приват’ руку Краљевићу Марку,
0093 Љубит ћу те боље него Марко.”
0094 Анђелији лоша срећа била,
0095 Па је Марку руку приватила.
0096 А кад виђе Краљевићу Марко,
0097 Да ће лудо изгубити главу,
0098 Тад подвикну Краљеивућу Марко:
0099 ”Берберија, слуго превијерна!
0100 Пушти к врагу девет прстенова,
0101 Изгуби ти главу данас Марко.”
0102 Али вилче из облака вила:
0103 ”Краљевићу, жалосна ти мајка!
0104 Камо су ти змије потајкиње,
0105 Камо су ти ножи иза паса?”
0106 Ал говори Краљевићу Марко:
0107 ”Погледај де, Малета ајдуче!
0108 Погледај то зажарено сунце,
0109 Како ми се сунце замурило,
0110 Камо л’ не ће срце у јунаку!”
0111 Малети је лоша срећа била,
0112 У жарко је погледао сунце.
0113 Трже Марко ноже иза паса,
0114 Пак удари Малог иза паса.
0115 Мртва јунак црној земљи паде,
0116 Јер га одма Марко распорио.
0117 Три је срца у њем налазио:
0118 Једно му се срце замурило,
0119 А друго се само разиграва,
0120 Треће срце за бој и не знаде,
0121 На трећоме љута змија спава.
0122 Вели Марку змија крилашица:
0123 ”Мол’ се Богу, Краљевићу Марко!
0124 Гдје се прво н’јесам пробудила,
0125 Била би те, Марко, запанула.”
0126 Узе Марко љубу Анђелију,
0127 Узе љубу за бијелу руку,
0128 Па је води двору бијелому.
0129 Кад је дошла двору бијелому,
0130 Сам си Марко вечеру приправља,
0131 Сам приправља и на стол поставља.
0132 Кад справио и кад поставио,
0133 Онда својој љуби говорио:
0134 ”Анђелијо, љубо моја вјерна!
0135 Волиш сада, да те сабљом с’јечем,
0136 Али, љубо, да те коњем газим,
0137 Али, љубо, да м’ вечеру св’јетлиш?”
0138 На Марку се љуба насмијала,
0139 Па говори љуба Анђелија:
0140 ”Богом тебе, Краљевићу Марко!
0141 Јунак н’јесам, да ме сабљом с’јечеш,
0142 Блато н’јесам, да ме коњем газиш,
0143 Већ сам љуба, а вечеру св’јетлим.”
0144 Једва Марко дочекао тога,
0145 Намаза је праом и сумпором,
0146 Запали јој косе на вр’ главе,
0147 Све вечера, а љуба у св’јетли,
0148 Кад вечера, а љуба изгори.
0149 Тад извикну Краљевићу Марко:
0150 ”Нека, нека, милом Богу вала!
0151 Кад с’ имаде ја овога врага.”
