Marko Kraljević i nevjerna ljuba5
0001 Oženi se Kraljeviću Marko
0002 I dovede ljubu Anđeliju,
0003 Za njim bila sedam godin’ dana.
0004 Kad je sedma bila na zaodu,
0005 Jako mi se ljuba rastužila.
0006 Al je pita Kraljeviću Marko:
0007 ”Anđelijo, ljubo moja vjerna!
0008 ’Što se, ljubo, jesi rastužila?
0009 Jal si gladna leba bijeloga,
0010 Jal si žedna vina crljenoga,
0011 Jal si željna poljubljena lica?”
0012 Al govori ljuba Anđelija:
0013 ”Vaj Bogom ti, Kraljeviću Marko!
0014 N’jesam gladan leba bijeloga,
0015 Niti žedna vina crljenoga,
0016 Niti željna lica poljubljena.
0017 Ima Marko sedam godin’ dana,
0018 Da ja jesam, Marko, za te došla,
0019 N’jesam još kod svoje majke bila,
0020 Pa ja ne znam Kraljeviću Marko!
0021 Je li živa, al je umrijela.
0022 Neg da oćeš, da id’mo obići,
0023 Jedva bi nas majka dočekala.”
0024 ” ”Hoću bogme, ljubo Anđelijo!” ”
0025 Uze Marko Anđeliju ljubu
0026 I uzimlje previjernu slugu,
0027 A ne uze ništa od oružja.
0028 Kad je doša do gorice crne,
0029 Tad je svojoj ljubi govorio:
0030 ”Zapjevaj de, ljubo Anđelijo!”
0031 Al govori ljuba Anđelija:
0032 ”Kako ću ti zapjevati, Marko!
0033 Kad je u gori Maleta ajduče,
0034 U Maleta trideset ajduka.
0035 Dok ja jesam još kod majke bila,
0036 Često mi se kurva zaticala,
0037 Da gdjegod se ja udadem mlada,
0038 Da će mojeg pogubiti draga.”
0039 Govori joj Kraljeviću Marko:
0040 ”Ti se ne boj, van zapjevaj, ljubo!
0041 Ja imadem tridest strijela,
0042 Ustr’jelit ću trideset ajduka,
0043 Maletom se pleći uvatiti,
0044 Lako ću se š njime nagoditi.”
0045 Tu ne šćede ljuba zapjevati.
0046 A kad doša usred gore Marko,
0047 Onda svojoj ljubi govorio:
0048 ”Zapjevaj de, ljubo Anđelijo!”
0049 Veli Marku ljuba Anđelija:
0050 ”Kako ću ti zapjevati, Marko!
0051 N’jesam b’jela svog umila lica.”
0052 Uze Marko ljubu Anđeliju,
0053 Uze Marko za bijelu ruku,
0054 Pa je vodi zelenu jezeru.
0055 Na ruci joj devet prstenova,
0056 Svaki košta do devet gradova.
0057 Sviju devet skinu ljuba Anđelija,
0058 Pa ih metnu u travu zelenu,
0059 Pa je b’jelo lice umivala,
0060 B’jelijem ga platnom utirala.
0061 Zaboravi devet prstenova
0062 Kod jezera u travi zelenoj.
0063 Kad izaša nasred gore Marko,
0064 Tad je svojoj ljubi govorio:
0065 ”Zapjevaj de, ljubo Anđelijo!”
0066 Al govori ljuba Anđelija:
0067 ”Kako ću ti zapjevati, Marko!
0068 Zaboravi devet prstenova
0069 Kod jezera u travi zelenoj,
0070 Gđeno b’jelo lice umivala.”
0071 Marko zvoe previjernu slugu:
0072 ”Leti, slugo, tragom uznatraga,
0073 Pa ćeš naši devet prstenova
0074 Kod jezera u travi zelenoj,
0075 Gde se moja ljuba umivala.”
0076 Leti sluga tragom uznatraga.
0077 A kad vidje ljuba Anđelija,
0078 Da je sluga uzamakla bila,
0079 Zapjeva mi tanko, glasovito.
0080 Ali rupi Maleta ajduče,
0081 Za Maletom trideset ajduka.
0082 Kad to vidje Kraljeviću Marko,
0083 On se vrati u džepove rukom
0084 I izvadi trideset srjelica,
0085 I ustr’jeli trideset ajduka,
0086 A Maletom s’ pleći uvatio.
0087 Dugo su se i gonili bili,
0088 Od jutra pa ljetni dan do podne!
0089 Žarko bilo već na podne sunce,
0090 Al govori Maleta ajduče:
0091 ”Anđelijo, moja zaručnice!
0092 Privat’ ruku Kraljeviću Marku,
0093 Ljubit ću te bolje nego Marko.”
0094 Anđeliji loša sreća bila,
0095 Pa je Marku ruku privatila.
0096 A kad viđe Kraljeviću Marko,
0097 Da će ludo izgubiti glavu,
0098 Tad podviknu Kraljeivuću Marko:
0099 ”Berberija, slugo previjerna!
0100 Pušti k vragu devet prstenova,
0101 Izgubi ti glavu danas Marko.”
0102 Ali vilče iz oblaka vila:
0103 ”Kraljeviću, žalosna ti majka!
0104 Kamo su ti zmije potajkinje,
0105 Kamo su ti noži iza pasa?”
0106 Al govori Kraljeviću Marko:
0107 ”Pogledaj de, Maleta ajduče!
0108 Pogledaj to zažareno sunce,
0109 Kako mi se sunce zamurilo,
0110 Kamo l’ ne će srce u junaku!”
0111 Maleti je loša sreća bila,
0112 U žarko je pogledao sunce.
0113 Trže Marko nože iza pasa,
0114 Pak udari Malog iza pasa.
0115 Mrtva junak crnoj zemlji pade,
0116 Jer ga odma Marko rasporio.
0117 Tri je srca u njem nalazio:
0118 Jedno mu se srce zamurilo,
0119 A drugo se samo razigrava,
0120 Treće srce za boj i ne znade,
0121 Na trećome ljuta zmija spava.
0122 Veli Marku zmija krilašica:
0123 ”Mol’ se Bogu, Kraljeviću Marko!
0124 Gdje se prvo n’jesam probudila,
0125 Bila bi te, Marko, zapanula.”
0126 Uze Marko ljubu Anđeliju,
0127 Uze ljubu za bijelu ruku,
0128 Pa je vodi dvoru bijelomu.
0129 Kad je došla dvoru bijelomu,
0130 Sam si Marko večeru pripravlja,
0131 Sam pripravlja i na stol postavlja.
0132 Kad spravio i kad postavio,
0133 Onda svojoj ljubi govorio:
0134 ”Anđelijo, ljubo moja vjerna!
0135 Voliš sada, da te sabljom s’ječem,
0136 Ali, ljubo, da te konjem gazim,
0137 Ali, ljubo, da m’ večeru sv’jetliš?”
0138 Na Marku se ljuba nasmijala,
0139 Pa govori ljuba Anđelija:
0140 ”Bogom tebe, Kraljeviću Marko!
0141 Junak n’jesam, da me sabljom s’ječeš,
0142 Blato n’jesam, da me konjem gaziš,
0143 Već sam ljuba, a večeru sv’jetlim.”
0144 Jedva Marko dočekao toga,
0145 Namaza je praom i sumporom,
0146 Zapali joj kose na vr’ glave,
0147 Sve večera, a ljuba u sv’jetli,
0148 Kad večera, a ljuba izgori.
0149 Tad izviknu Kraljeviću Marko:
0150 ”Neka, neka, milom Bogu vala!
0151 Kad s’ imade ja ovoga vraga.”