Марко Краљевић и дете Дукадиче

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Марко Краљевић и дете Дукадиче

Врло Марку копље отежало.
Окрену се Краљевићу Марко, —
на њега му два црна гаврана.
Њима Марко потијо говори:
„Чујете ли, два црна гаврана, 5
што ми данас на копље тежите
ја не могу ни копље носити
а камо ли два црна гаврана.“
Још му веле два црна гаврана:
„Чујеш ли ни, незнана делијо, 10
ми смо данас и гладни и жедни
могал би нас меса нахранити
и црвене напојити крви.“
Још им рече Краљевићу Марко:
„Ој бога ми, два црна гаврана 15
кога сретнем ил’ кога достигнем
одма ћу му главу откинути."
Таман Марко у ријечи беше
ал’ ето ти дете Дукадиче
топузину у висину баца, 20
дочекује у десницу руку.
Њему Марко вако бесеђаше:
„Чујеш ли ме, незнана делијо,
Склони ми се ил’ ми се поклони.“
Разљути се дете Дукадиче 25
па узима топузину тешку,
па удари Краљевића Марка,
удари га у плећи јуначке;
паде Марко у јелове гране.
Марко паде а дете допаде, 30
па му свеза наопако руке.
Препаде се Краљевићу Марко,
па овако њему бесеђаше:
„Одакле си, незнана делијо,
одакле си? Од ког ли си рода? 35
Од ког ли си рода и порода?
И како те по имену зову?“
Њему дете овак говораше:
„Чујеш ли ме, незнана делијо,
мен’ је мајка у Дукат родила, 40
и дукатска млека задојила,
па је мене у свет упутила
да ја тражим мог рођеног ујку
мога ујку Краљевића Марка.“
Тад му рече Краљевићу Марко: 45
„А ти ли си, мој сестрићу мили,
ја сам глава Краљевића Марка.“
Цикне дете као љута гуја,
па овако њему говораше:
„А ти ли си, мој ујаче мили, 50
можеш ли ми ране преболети?“
Тад му рече Краљевићу Марко:
„Чујеш ли ме, мој сестрићу мили
могао би ране преболети
да ме носиш баш у Беча града 55
да ме лече бечански доктори.“
То је дете једва дочекало.
Одведе га баш у Беча града,
предаде га бечанским доктори.
Тамо Марко беше три месеца, 60
посећа га дете Дукадиче.
Кад се Марко за мегдан осети
тад беседи Краљевићу Марко:
„Чујеш ли ме, мој сестрићу мили
ајд’ идемо да се прошетамо.“ 65
Дете узе коња Ластавицу
Марку даде својега Шарина.
Прошеташе низ бијеле друме;
отидоше у гору зелену.
Кад су били на воду Чатрњу, 70
ту с’ умише, коње напојише.
Тад беседи Краљевићу Марко:
„Чујеш ли ме, мој сестрићу мили,
ко је овде јунак од мегдана
да се може с коња напијати.“ 75
Суну главу дете Дукадиче,
ману сабљом Краљевићу Марко,
свом сестрићу одсијече главу.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 637-638.
  • Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 37-39.