Marko Kraljević i dete Dukadiče
Vrlo Marku koplje otežalo.
Okrenu se Kraljeviću Marko, —
na njega mu dva crna gavrana.
Njima Marko potijo govori:
„Čujete li, dva crna gavrana, 5
što mi danas na koplje težite
ja ne mogu ni koplje nositi
a kamo li dva crna gavrana.“
Još mu vele dva crna gavrana:
„Čuješ li ni, neznana delijo, 10
mi smo danas i gladni i žedni
mogal bi nas mesa nahraniti
i crvene napojiti krvi.“
Još im reče Kraljeviću Marko:
„Oj boga mi, dva crna gavrana 15
koga sretnem il’ koga dostignem
odma ću mu glavu otkinuti."
Taman Marko u riječi beše
al’ eto ti dete Dukadiče
topuzinu u visinu baca, 20
dočekuje u desnicu ruku.
Njemu Marko vako beseđaše:
„Čuješ li me, neznana delijo,
Skloni mi se il’ mi se pokloni.“
Razljuti se dete Dukadiče 25
pa uzima topuzinu tešku,
pa udari Kraljevića Marka,
udari ga u pleći junačke;
pade Marko u jelove grane.
Marko pade a dete dopade, 30
pa mu sveza naopako ruke.
Prepade se Kraljeviću Marko,
pa ovako njemu beseđaše:
„Odakle si, neznana delijo,
odakle si? Od kog li si roda? 35
Od kog li si roda i poroda?
I kako te po imenu zovu?“
Njemu dete ovak govoraše:
„Čuješ li me, neznana delijo,
men’ je majka u Dukat rodila, 40
i dukatska mleka zadojila,
pa je mene u svet uputila
da ja tražim mog rođenog ujku
moga ujku Kraljevića Marka.“
Tad mu reče Kraljeviću Marko: 45
„A ti li si, moj sestriću mili,
ja sam glava Kraljevića Marka.“
Cikne dete kao ljuta guja,
pa ovako njemu govoraše:
„A ti li si, moj ujače mili, 50
možeš li mi rane preboleti?“
Tad mu reče Kraljeviću Marko:
„Čuješ li me, moj sestriću mili
mogao bi rane preboleti
da me nosiš baš u Beča grada 55
da me leče bečanski doktori.“
To je dete jedva dočekalo.
Odvede ga baš u Beča grada,
predade ga bečanskim doktori.
Tamo Marko beše tri meseca, 60
poseća ga dete Dukadiče.
Kad se Marko za megdan oseti
tad besedi Kraljeviću Marko:
„Čuješ li me, moj sestriću mili
ajd’ idemo da se prošetamo.“ 65
Dete uze konja Lastavicu
Marku dade svojega Šarina.
Prošetaše niz bijele drume;
otidoše u goru zelenu.
Kad su bili na vodu Čatrnju, 70
tu s’ umiše, konje napojiše.
Tad besedi Kraljeviću Marko:
„Čuješ li me, moj sestriću mili,
ko je ovde junak od megdana
da se može s konja napijati.“ 75
Sunu glavu dete Dukadiče,
manu sabljom Kraljeviću Marko,
svom sestriću odsiječe glavu.
