5
Марко Краљевић и дванаест Арапа
Фала богу, фала јединоме,
ту је била робиња девојка,
она била у дванајест брата,
у дванајест брата црна Арапина,
сви дванајес за љубу гу држу,
она не може лебом да насити,
и не може водом да напоји,
а декмоли лице да ги љуби;
они бију троструком камџијом.
„Авај мене, до бога једнога,
не могу ги леба да наситим,
и не могу водом да напојим,
а декмоли лица да ги љубим.”
Ту дочула робиња девојка,
ту дочула Марка Краљевића,
дочула га у гору зелену,
у гору је чадор разапеја,
ту дочула робиња девојка,
па умеси пребелу погачу,
наточила црвенога вина,
право иде Марку под чадоре:
„Чујеш, каже, Марко господаре,
од данаске брата да те узимам,
ја сам, каже, робиња девојка,
ја сам, каже у дванајест брата,
сви дванајес за љубу ме држу,
па ме бију троструком камџијом,
ја не могу лебом да наситим,
и не могу водом да нопојим,
а декмоли лице да ги љубим.”
Отуд иде црна Арапина,
од пастиње голе коње јашу,
од љутиње остре сабље у зубима држају,
модар пламен из очи ги искача,
ту ми писну робиња девојка:
„Авај, каже, од бога једнога,
данас, каже, оваки јунак да погине!”
Ту говори Марко Краљевићи:
„Чујеш ли ме, робињо девојко,
ти ми седи до десно колјено,
те ми служи црвенога вина,
те ми служи са том малом чашом,
малом чашом од дванајес ока,
не дај, каже, капка да се расипе,
то ће, каже, зијан да ми бидне,
ти не се бој црне Арапине!”
Отуд иде црна Арапина,
од пастиње голе коње јашу,
од љутине остре сабље у зубе држе,
из очију модар пламен искача,
ту стигоше у гору зелену,
на ноге му чадор размакнуше,
ту ми писну робиња девојка:
„Авај, каже, до бога једнога,
овакав јунак данас да изгине,
заошто, за једну женску страну!”
Ту говори Марко господаре:
„Не се боји, робиња девојко,
ти ми седи до десно колено,
те ми служи црвенога вина,
те ми служи са том малом чашом,
малом чашом од дванајес ока,
пе дај, каже, капка да с расипе,
не се бој, каже, црне Арапине!”
Ту ми бију Марка Краљевића,
ту ми бију троструком камџијом;
ту говори Марко господаре:
„Не пудите буве по кошуље!"
Кад ми рипи Марко на оне на те ноге,
па доваћа сабљу димискињу,
те се маја на лево и на десно,
од дванајес двадесет и четири;
па ми узе оне голе коње,
па ми узне оне остре сабље,
па ми слеже доле у меане,
коње дава за црвено вино,
сабље дава за љуту ракију.
