5
Marko Kraljević i dvanaest Arapa
Fala bogu, fala jedinome,
tu je bila robinja devojka,
ona bila u dvanajest brata,
u dvanajest brata crna Arapina,
svi dvanajes za ljubu gu držu,
ona ne može lebom da nasiti,
i ne može vodom da napoji,
a dekmoli lice da gi ljubi;
oni biju trostrukom kamdžijom.
„Avaj mene, do boga jednoga,
ne mogu gi leba da nasitim,
i ne mogu vodom da napojim,
a dekmoli lica da gi ljubim.”
Tu dočula robinja devojka,
tu dočula Marka Kraljevića,
dočula ga u goru zelenu,
u goru je čador razapeja,
tu dočula robinja devojka,
pa umesi prebelu pogaču,
natočila crvenoga vina,
pravo ide Marku pod čadore:
„Čuješ, kaže, Marko gospodare,
od danaske brata da te uzimam,
ja sam, kaže, robinja devojka,
ja sam, kaže u dvanajest brata,
svi dvanajes za ljubu me držu,
pa me biju trostrukom kamdžijom,
ja ne mogu lebom da nasitim,
i ne mogu vodom da nopojim,
a dekmoli lice da gi ljubim.”
Otud ide crna Arapina,
od pastinje gole konje jašu,
od ljutinje ostre sablje u zubima držaju,
modar plamen iz oči gi iskača,
tu mi pisnu robinja devojka:
„Avaj, kaže, od boga jednoga,
danas, kaže, ovaki junak da pogine!”
Tu govori Marko Kraljevići:
„Čuješ li me, robinjo devojko,
ti mi sedi do desno koljeno,
te mi služi crvenoga vina,
te mi služi sa tom malom čašom,
malom čašom od dvanajes oka,
ne daj, kaže, kapka da se rasipe,
to će, kaže, zijan da mi bidne,
ti ne se boj crne Arapine!”
Otud ide crna Arapina,
od pastinje gole konje jašu,
od ljutine ostre sablje u zube drže,
iz očiju modar plamen iskača,
tu stigoše u goru zelenu,
na noge mu čador razmaknuše,
tu mi pisnu robinja devojka:
„Avaj, kaže, do boga jednoga,
ovakav junak danas da izgine,
zaošto, za jednu žensku stranu!”
Tu govori Marko gospodare:
„Ne se boji, robinja devojko,
ti mi sedi do desno koleno,
te mi služi crvenoga vina,
te mi služi sa tom malom čašom,
malom čašom od dvanajes oka,
pe daj, kaže, kapka da s rasipe,
ne se boj, kaže, crne Arapine!”
Tu mi biju Marka Kraljevića,
tu mi biju trostrukom kamdžijom;
tu govori Marko gospodare:
„Ne pudite buve po košulje!"
Kad mi ripi Marko na one na te noge,
pa dovaća sablju dimiskinju,
te se maja na levo i na desno,
od dvanajes dvadeset i četiri;
pa mi uze one gole konje,
pa mi uzne one ostre sablje,
pa mi sleže dole u meane,
konje dava za crveno vino,
sablje dava za ljutu rakiju.
