Марко Краљевић и вила бродарица
0001 Гором језди Краљевићу Марко,
0002 Гором језди, а гору проклиње:
0003 ”Чарна горо, убила те туга,
0004 Каконо је жеђ данаске мене!
0005 Ђе у теби ладне воде нема,
0006 Ладне воде ни рујнога винца.
0007 Већ ћу заклат шарца и сокола,
0008 Напит им се испод грла крвце.”
0009 Ал му њешто из горице збори:
0010 ”Не кољ’, Марко, шарца од мејдана,
0011 Не кољ’, Марко, сивога сокола.
0012 Не кољ’ дер иг, не чини зијана,
0013 Веће хајде гором понапреда.
0014 У гори је зелено језеро,
0015 Онђе ћеш се ладне напит воде.
0016 Ал се чувај замутит језеро;
0017 На њем спава бродарица вила,
0018 Острвац јој по језеру плови.
0019 Жље јунаку, који је пробуди
0020 И који јој замути језерце,
0021 Јер узима тешку бродарину:
0022 Од јунака обе очи црне,
0023 А од коња све четири ноге.”
0024 Чује Марко, ал не хаје за то;
0025 Јоште мало језди понапреда.
0026 На језеру бродарица вила,
0027 Сан успала у јелаху густу.
0028 Табане јој водица умива,
0029 А лишћице хлатком је наткрива.
0030 Нагна Марко у језеро шарца,
0031 Напојио себе и коњица,
0032 Пак отпјева друмом кроз горицу.
0033 Мамом прену с’ брже бродарица,
0034 Писну клета као гуја љута.
0035 Допаше јој напрснице змије,
0036 Допадоше и звијерад горска.
0037 Седмака је посјела јелена,
0038 Једном га је змијом зауздала,
0039 А од двије дизген начинила,
0040 Четвртом га по ребрима шиба.
0041 На далеко пристигнула Марка,
0042 На даље га грлом дозивала:
0043 ”О јуначе, обазри се мало,
0044 Пак де иди, куд си наумио!”
0045 Вилу Марко у том послушао,
0046 Намакнуо калпак на обрве,
0047 Окрену се погледат је збиља.
0048 У то доба бродарица силна,
0049 Од горице баница госпоја,
0050 Како доспје, скочи са јелена,
0051 Змије јој га љуте прифатише,
0052 Шест сапиње стр’јела за тетиве.
0053 Скочи Марко са свога шарина,
0054 Поднесе јој међед-кожутину;
0055 Стријеле јој у њу пофатао,
0056 Пофатао, пак је изломио.
0057 Ал прискочи помамница горска,
0058 Хвата Марка по свилену пасу,
0059 Рада бјеше о раван га разбит.
0060 Нуто Марку јада и невоље!
0061 Уфатише с’ у плећи јуначке,
0062 Хрваше се љетни дан до подне;
0063 Пјена вилу попанула б’јела,
0064 Али Марка б’јела и крвава.
0065 Нико ником дохрват не може,
0066 Стаде Марко клечат на кољена,
0067 Стаде вила смијат се из грла.
0068 А то сину по ведроме зраку,
0069 Ко небеса да се отворише.
0070 Гледну Марко, а уздахну јако:
0071 ”Посестримо, б’јела облакињо!
0072 Јер се његда криво кунијаше,
0073 Да ћеш Марку бити у невољи,
0074 Кам си сада, оли већ никада?”
0075 Јави му се посестримо вјерна:
0076 ”Не вељаг ли, побратиме Марко!
0077 Напред хајде, ал се чувај добро,
0078 Воде с’ напиј, језера не мути,
0079 Не пробуди банице виловне,
0080 Јер узима тешку бродарину:
0081 Од јунака оба црна ока,
0082 А од коња ноге све четири.
0083 Стид је двома на једнога сама,
0084 Већ ђе су ти од потаје ножи?”
0085 Трже очи к небу бродарица,
0086 Да би видла, с ким бесједи Марко.
0087 Превари се, уједе је гуја!
0088 Забезекну с’ у небеса ведра,
0089 А попусти Краљевића плећа.
0090 Трже Марко из потаје ноже,
0091 Просу јој се низ планину дробе.
0092 Врисну вила и клети га стаде:
0093 ”Ао, Марко, чуда дочекао!
0094 Осл’јепио у обадва ока,
0095 Угинуо из св’јета бијела,
0096 Угинуо прије него умр’о!
0097 Јег погуби вилу и баницу
0098 Од горице и језера бистра,
0099 Гдје се утве и лабуди легу,
0100 У којено јањце пасе вуче,
0101 А јелени јахати се дају.”
0102 Чује Марко, ал не хаје за то,
0103 Већ размахну мачем по јелену,
0104 Опрости га од љутије гуја
0105 И пушти га у гору зелену,
0106 Пак се баци шарцу на рамена.
0107 Оста вила ногом копајући,
0108 Оде Марко друмом певајући:
0109 ”Благо томе, ко још има кога,
0110 Да га брани и за њега мари.
0111 Хајд, путниче, сад слободно гором,
0112 Бродарине, док је Марка, нема!”
