Marko Kraljević i vila brodarica
0001 Gorom jezdi Kraljeviću Marko,
0002 Gorom jezdi, a goru proklinje:
0003 ”Čarna goro, ubila te tuga,
0004 Kakono je žeđ danaske mene!
0005 Đe u tebi ladne vode nema,
0006 Ladne vode ni rujnoga vinca.
0007 Već ću zaklat šarca i sokola,
0008 Napit im se ispod grla krvce.”
0009 Al mu nješto iz gorice zbori:
0010 ”Ne kolj’, Marko, šarca od mejdana,
0011 Ne kolj’, Marko, sivoga sokola.
0012 Ne kolj’ der ig, ne čini zijana,
0013 Veće hajde gorom ponapreda.
0014 U gori je zeleno jezero,
0015 Onđe ćeš se ladne napit vode.
0016 Al se čuvaj zamutit jezero;
0017 Na njem spava brodarica vila,
0018 Ostrvac joj po jezeru plovi.
0019 Žlje junaku, koji je probudi
0020 I koji joj zamuti jezerce,
0021 Jer uzima tešku brodarinu:
0022 Od junaka obe oči crne,
0023 A od konja sve četiri noge.”
0024 Čuje Marko, al ne haje za to;
0025 Jošte malo jezdi ponapreda.
0026 Na jezeru brodarica vila,
0027 San uspala u jelahu gustu.
0028 Tabane joj vodica umiva,
0029 A lišćice hlatkom je natkriva.
0030 Nagna Marko u jezero šarca,
0031 Napojio sebe i konjica,
0032 Pak otpjeva drumom kroz goricu.
0033 Mamom prenu s’ brže brodarica,
0034 Pisnu kleta kao guja ljuta.
0035 Dopaše joj naprsnice zmije,
0036 Dopadoše i zvijerad gorska.
0037 Sedmaka je posjela jelena,
0038 Jednom ga je zmijom zauzdala,
0039 A od dvije dizgen načinila,
0040 Četvrtom ga po rebrima šiba.
0041 Na daleko pristignula Marka,
0042 Na dalje ga grlom dozivala:
0043 ”O junače, obazri se malo,
0044 Pak de idi, kud si naumio!”
0045 Vilu Marko u tom poslušao,
0046 Namaknuo kalpak na obrve,
0047 Okrenu se pogledat je zbilja.
0048 U to doba brodarica silna,
0049 Od gorice banica gospoja,
0050 Kako dospje, skoči sa jelena,
0051 Zmije joj ga ljute prifatiše,
0052 Šest sapinje str’jela za tetive.
0053 Skoči Marko sa svoga šarina,
0054 Podnese joj međed-kožutinu;
0055 Strijele joj u nju pofatao,
0056 Pofatao, pak je izlomio.
0057 Al priskoči pomamnica gorska,
0058 Hvata Marka po svilenu pasu,
0059 Rada bješe o ravan ga razbit.
0060 Nuto Marku jada i nevolje!
0061 Ufatiše s’ u pleći junačke,
0062 Hrvaše se ljetni dan do podne;
0063 Pjena vilu popanula b’jela,
0064 Ali Marka b’jela i krvava.
0065 Niko nikom dohrvat ne može,
0066 Stade Marko klečat na koljena,
0067 Stade vila smijat se iz grla.
0068 A to sinu po vedrome zraku,
0069 Ko nebesa da se otvoriše.
0070 Glednu Marko, a uzdahnu jako:
0071 ”Posestrimo, b’jela oblakinjo!
0072 Jer se njegda krivo kunijaše,
0073 Da ćeš Marku biti u nevolji,
0074 Kam si sada, oli već nikada?”
0075 Javi mu se posestrimo vjerna:
0076 ”Ne veljag li, pobratime Marko!
0077 Napred hajde, al se čuvaj dobro,
0078 Vode s’ napij, jezera ne muti,
0079 Ne probudi banice vilovne,
0080 Jer uzima tešku brodarinu:
0081 Od junaka oba crna oka,
0082 A od konja noge sve četiri.
0083 Stid je dvoma na jednoga sama,
0084 Već đe su ti od potaje noži?”
0085 Trže oči k nebu brodarica,
0086 Da bi vidla, s kim besjedi Marko.
0087 Prevari se, ujede je guja!
0088 Zabezeknu s’ u nebesa vedra,
0089 A popusti Kraljevića pleća.
0090 Trže Marko iz potaje nože,
0091 Prosu joj se niz planinu drobe.
0092 Vrisnu vila i kleti ga stade:
0093 ”Ao, Marko, čuda dočekao!
0094 Osl’jepio u obadva oka,
0095 Uginuo iz sv’jeta bijela,
0096 Uginuo prije nego umr’o!
0097 Jeg pogubi vilu i banicu
0098 Od gorice i jezera bistra,
0099 Gdje se utve i labudi legu,
0100 U kojeno janjce pase vuče,
0101 A jeleni jahati se daju.”
0102 Čuje Marko, al ne haje za to,
0103 Već razmahnu mačem po jelenu,
0104 Oprosti ga od ljutije guja
0105 I pušti ga u goru zelenu,
0106 Pak se baci šarcu na ramena.
0107 Osta vila nogom kopajući,
0108 Ode Marko drumom pevajući:
0109 ”Blago tome, ko još ima koga,
0110 Da ga brani i za njega mari.
0111 Hajd, putniče, sad slobodno gorom,
0112 Brodarine, dok je Marka, nema!”
