Фала богу, фала јединоме,
лов ловија Краљевићи Марко,
лов ловија у црне планине,
ловија је до три бела дана;
није Марко воду нигде наша, 5
за три дана воду није пија,
ни он пија, ни коња поија,
па он поче гору да ми куне:
„Ој, ти горо, пуста му остала,
како немаш воду за пијење, 10
да ја пијем и коња напојим!
Ој, ти горо, огањ да те изгори,
да те изгори и плуг да те пооре!
Ој, ти горо, секира те исекла!”
Тад је гора Марку одговорила: 15
„Да ме сече, боље ће ми бити,
да ме изгори, више нећу бити,
да ме изоре, корење ће извадити!”
Па је гора била говорила:
„Има воде горе у брњине, 20
ту ми има та вода студена,
и куд воде та јела зелена,
и под јелу вила самовила,
ту је воду вила прекупила”.
Марко отиша воду да ми пије, 25
сам је пија, и коња напоија,
заспала је вила самовила,
заспала је под јелу зелену.
Марко рече Шарцу пеливану:
„Летни, Шаро, летни добро моје, 30
да откупиш и мене и себе".
Летну Шарац ка да се помами,
на уста му модар пламен искача,
испод ноге жишке истерује.
Кад се вила била разбудила, 35
и познала ту воду студену,
познала је што јунаци пили,
па узјану на јелена трчака,
до три пут се била растрчала
да увати Марка Краљевића, 40
па говори Краљевићу Марку:
„Стан, не бежи, курво и ђидијо,
а што си ми све воду попија,
сам си пија и коња поија!”
Тад говори Марко Краљевићи: 45
„Шири руке, вило самовило,
шири руке дукате да платим,
да ти платим за воду студену...
