Fala bogu, fala jedinome,
lov lovija Kraljevići Marko,
lov lovija u crne planine,
lovija je do tri bela dana;
nije Marko vodu nigde naša, 5
za tri dana vodu nije pija,
ni on pija, ni konja poija,
pa on poče goru da mi kune:
„Oj, ti goro, pusta mu ostala,
kako nemaš vodu za pijenje, 10
da ja pijem i konja napojim!
Oj, ti goro, oganj da te izgori,
da te izgori i plug da te poore!
Oj, ti goro, sekira te isekla!”
Tad je gora Marku odgovorila: 15
„Da me seče, bolje će mi biti,
da me izgori, više neću biti,
da me izore, korenje će izvaditi!”
Pa je gora bila govorila:
„Ima vode gore u brnjine, 20
tu mi ima ta voda studena,
i kud vode ta jela zelena,
i pod jelu vila samovila,
tu je vodu vila prekupila”.
Marko otiša vodu da mi pije, 25
sam je pija, i konja napoija,
zaspala je vila samovila,
zaspala je pod jelu zelenu.
Marko reče Šarcu pelivanu:
„Letni, Šaro, letni dobro moje, 30
da otkupiš i mene i sebe".
Letnu Šarac ka da se pomami,
na usta mu modar plamen iskača,
ispod noge žiške isteruje.
Kad se vila bila razbudila, 35
i poznala tu vodu studenu,
poznala je što junaci pili,
pa uzjanu na jelena trčaka,
do tri put se bila rastrčala
da uvati Marka Kraljevića, 40
pa govori Kraljeviću Marku:
„Stan, ne beži, kurvo i đidijo,
a što si mi sve vodu popija,
sam si pija i konja poija!”
Tad govori Marko Kraljevići: 45
„Širi ruke, vilo samovilo,
širi ruke dukate da platim,
da ti platim za vodu studenu...
