Марко Краљевић и вила Пештеркиња

Извор: Викизворник


Марко Краљевић и вила Пештеркиња

Рано рани Краљевићу Марко,
рано рани у свету недељу;
бога Марко нигде не помиње;
рано рани у гору зелену,
да улови сивога јелена, 5
јал’ јелена, јал’ сива срндака.
Сву је гору Марко проходио,
нигде нема сивога јелена,
ни јелена, ни сива срндака.
Стаде Марно гору да си куне: 10
„Бог т’ убио, горо, пуста горо!
Толко ходах по теб’ за бађава:
нигде нема лова да си нађем.
Пуста горо, пуста да останеш!"
Вила Марку из гору говори: 15
„Не кун', Марко, зелену горицу;
овај гора никад није била
без онуја студену водицу.
Клета да је вила Пештеркиња!
Хајде доле низ гору зелену, 20
има доле једно дрво сухо,
све је сухо, само врх му зелен.
Туна има девет кладенаца,
и на њима девет катанаца."
Марно иде низ гору зелену, 25
и најде си девет кладенаца,
и на њима девет катанаца.
Он сасече девет катанаца,
те си пушти горе бистру воду,
и напоји што год је у горе; 30
све што живи водица се напи.
Упази га вила Пештеркиња:
„Ти ђидијо, ко си, откуде се,
Како смеде воду ту да пушташ?“
Моли гу се Краљевићу Марко, 35
и дава гу све дукати жути.
„Кад би вила дукати примала,
сву би гору златом окитила!"
Марко дава све бели талири.
„Кад би вила талири примала, 40
од талир’ би калдрму градила!”
Таг говори Краљевићу Марко:
„Ти ђидијо, вило Пештеркињо,
молба бива до два, до три пута;
после молбу други збор се збори!" 45
Па си трже троструку камџију,
те ју бије по танке кошуље;
проз ношуље крвца прокапаше.
Вила рипа од јелу но јелу,
Марков Шарко од брдо до брдо. 50
Таг ми стаде вила Пештеркиња
да си моли Краљевића Марка:
„Стани, Марко побратим да си ми!
Одсаг ћу ти воду испуштати!”



Напомена[уреди]

Марко Краљевић и вила Пештеркиња. Из пиротског округа. Упор. Герхард Газеман, „Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама", Сремски Карловци, 1925, бр 176; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме", књ VI, државно издање, Београд 1899. бр. 23; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа", књ. II, Београд, 1974, бр 37; Владимир Николић, „Из Лужнице и Нишавве", „Српски етнографски зборник", Београд, 1910, књ. XVI, стр. 317- 318.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 27-28.
  • Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 264-265.