Марко Краљевић и Филип Шокчић

0001 Пију вино два каурска краља;
0002 У свакога краља каурскога
0003 По двадесет и два капетана.
0004 Капетан се који с чиме фали,
0005 Сам се Филип својом сабљом фали:
0006 ”Тако ми сабља главе не одсекла,
0007 Згубио сам триест мертоноша,
0008 А јошт ми се сама пуста вади
0009 На сокола Краљевића Марка!”
0010 Мисли Филип нитко га не слуша,
0011 Слушао га Момчило војвода,
0012 Баш побратим Краљеивћа Марка,
0013 И он оде Марковоме двору,
0014 Сунце сиже, а он двору ближе;
0015 Сунце седе, а он двору дође.
0016 Сео Марко вечерати с мајком;
0017 Стаде јека ситни таламбаса
0018 Око двора бијели Маркови.
0019 Младу Марку беседила мајка:
0020 ”Ао, Марко, моје дете драго,
0021 Познајеш ли ситне таламбасе?” –
0022 ”Ао, старице, моја мила мајко,
0023 Ја познајем ситне таламбасе,
0024 Таламбасе побратима мога,
0025 Побратима Момчила војводе,
0026 Ал’ ја не знам, мила стара мајко,
0027 Која њега сила дотерала
0028 По то доба око двора мога!”
0029 Уста Марко и отвори врата,
0030 И дочека Момчила војводу.
0031 Док се мало понапили вина,
0032 У вину се поразговарали,
0033 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0034 ”Побратиме, Момчило војвода,
0035 Које тебе силе дотерале
0036 По то доба око двора мога?”
0037 Ал’ беседи Момчило војвода:
0038 ”Побратиме, Краљевићу Марко,
0039 Нису мене силе дотерале
0040 Већ милошта и моја и твоја!
0041 Ја сам синоћ у мејани био,
0042 И ту пију два каурска краља;
0043 У свакога краља каурскога
0044 По двадесет и два капетана.
0045 Капетан се који с чиме фали,
0046 Сам се Филип својом сабљом фали:
0047 ,Тако ми сабља главе не одсекла,
0048 Згубио сам триест мертоноша,
0049 А јошт ми се сама пуста вади
0050 На сокола Краљевића Марка!’
0051 Мисли курва нитко га не слуша,
0052 Ја сам ти се, брате, наслушао,
0053 Дођо часом да ја теби кажем!”
0054 Скочи Марко као да се помами,
0055 Свечера је коња оседлао,
0056 У пол ноћи коњу зоби дао,
0057 А јошт к томе рано уранио,
0058 И он иде Филипову двору.
0059 Ал’ Филипа дома не бијаше.
0060 Већ прид врати љуба Филипова,
0061 Она седи на меки душеци,
0062 Она седи, хитар везак везе.
0063 Божју јој је помоћ називао:
0064 ”Божја т’ помоћ, љубо Филипова,
0065 Је ли дома Филип побратиме?”
0066 Она њему љуто одговара:
0067 ”Нису таки хрти у Филипа,
0068 А камо ли да си му побратим!”
0069 Марко Шарцу турски проговара:
0070 ”Приступ’, Шарац, ближе на душеке
0071 Да ја видим какав везак везе!”
0072 Он не гледи какав везак везе,
0073 Већ је удара с трима прстима,
0074 Па се трипут млада преметнула,
0075 Три јој здрава искочила зуба;
0076 Одреши јој ђердан испод врата,
0077 Па он оде у догање дојне,
0078 Распе шатор код догања дојни,
0079 И он седе рујно пити вино.
0080 А кад дође Шокчићу Филипе,
0081 Љуба му се са сузама тужи:
0082 ”Господару, Шокчићу Филипе,
0083 Па ту дође незнани делија,
0084 С трима ме је прсти ударио,
0085 Трипут сам се млада преметнула,
0086 Три ми здрава искочила зуба;
0087 Одреши ми ђердан испод врата,
0088 И он оде у догање дојне!”
0089 Али иде Шокћићу Филипе,
0090 Пак удара Шарца Марковога;
0091 Шарац стоји као камен сињи,
0092 Умом уми, а ушима стриже,
0093 А у Марка попреко погледа
0094 Е да би му помогао Марко.
0095 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0096 ”Не ударај, Шокчићу Филипе,
0097 Не ударај Шарца, коња мога,
0098 Оди са мном да вино пијемо,
0099 Ни за моје ни за твоје благо,
0100 Већ за љубин ђердан испод врата,
0101 Да заједно ђердан попијемо!”
0102 Ал’ то Филип ништа и не слуша,
0103 Већ удара Шарца Марковога.
0104 Цикну, викну Краљевићу Марко,
0105 Цикну, викну кано змија љута:
0106 ”Бритка сабљо, моја посестримо,
0107 Десна рико, моје село мало,
0108 Оћеш ли ми у помоћи бити?”
0109 И он трже бритку сабљу своју,
0110 Па погуби Шокчића Филипа,
0111 Пак погуби и њега и коња,
0112 Још му сабља земље заитила;
0113 И он оде Филипову двору,
0114 Стару мајку с коњем потлачио,
0115 А дворе му са земљом уравни,
0116 Верну љубу одвео у робље.