Marko Kraljević i Filip Šokčić
0001 Piju vino dva kaurska kralja;
0002 U svakoga kralja kaurskoga
0003 Po dvadeset i dva kapetana.
0004 Kapetan se koji s čime fali,
0005 Sam se Filip svojom sabljom fali:
0006 ”Tako mi sablja glave ne odsekla,
0007 Zgubio sam triest mertonoša,
0008 A jošt mi se sama pusta vadi
0009 Na sokola Kraljevića Marka!”
0010 Misli Filip nitko ga ne sluša,
0011 Slušao ga Momčilo vojvoda,
0012 Baš pobratim Kraljeivća Marka,
0013 I on ode Markovome dvoru,
0014 Sunce siže, a on dvoru bliže;
0015 Sunce sede, a on dvoru dođe.
0016 Seo Marko večerati s majkom;
0017 Stade jeka sitni talambasa
0018 Oko dvora bijeli Markovi.
0019 Mladu Marku besedila majka:
0020 ”Ao, Marko, moje dete drago,
0021 Poznaješ li sitne talambase?” –
0022 ”Ao, starice, moja mila majko,
0023 Ja poznajem sitne talambase,
0024 Talambase pobratima moga,
0025 Pobratima Momčila vojvode,
0026 Al’ ja ne znam, mila stara majko,
0027 Koja njega sila doterala
0028 Po to doba oko dvora moga!”
0029 Usta Marko i otvori vrata,
0030 I dočeka Momčila vojvodu.
0031 Dok se malo ponapili vina,
0032 U vinu se porazgovarali,
0033 Al’ besedi Kraljeviću Marko:
0034 ”Pobratime, Momčilo vojvoda,
0035 Koje tebe sile doterale
0036 Po to doba oko dvora moga?”
0037 Al’ besedi Momčilo vojvoda:
0038 ”Pobratime, Kraljeviću Marko,
0039 Nisu mene sile doterale
0040 Već milošta i moja i tvoja!
0041 Ja sam sinoć u mejani bio,
0042 I tu piju dva kaurska kralja;
0043 U svakoga kralja kaurskoga
0044 Po dvadeset i dva kapetana.
0045 Kapetan se koji s čime fali,
0046 Sam se Filip svojom sabljom fali:
0047 ,Tako mi sablja glave ne odsekla,
0048 Zgubio sam triest mertonoša,
0049 A jošt mi se sama pusta vadi
0050 Na sokola Kraljevića Marka!’
0051 Misli kurva nitko ga ne sluša,
0052 Ja sam ti se, brate, naslušao,
0053 Dođo časom da ja tebi kažem!”
0054 Skoči Marko kao da se pomami,
0055 Svečera je konja osedlao,
0056 U pol noći konju zobi dao,
0057 A jošt k tome rano uranio,
0058 I on ide Filipovu dvoru.
0059 Al’ Filipa doma ne bijaše.
0060 Već prid vrati ljuba Filipova,
0061 Ona sedi na meki dušeci,
0062 Ona sedi, hitar vezak veze.
0063 Božju joj je pomoć nazivao:
0064 ”Božja t’ pomoć, ljubo Filipova,
0065 Je li doma Filip pobratime?”
0066 Ona njemu ljuto odgovara:
0067 ”Nisu taki hrti u Filipa,
0068 A kamo li da si mu pobratim!”
0069 Marko Šarcu turski progovara:
0070 ”Pristup’, Šarac, bliže na dušeke
0071 Da ja vidim kakav vezak veze!”
0072 On ne gledi kakav vezak veze,
0073 Već je udara s trima prstima,
0074 Pa se triput mlada premetnula,
0075 Tri joj zdrava iskočila zuba;
0076 Odreši joj đerdan ispod vrata,
0077 Pa on ode u doganje dojne,
0078 Raspe šator kod doganja dojni,
0079 I on sede rujno piti vino.
0080 A kad dođe Šokčiću Filipe,
0081 Ljuba mu se sa suzama tuži:
0082 ”Gospodaru, Šokčiću Filipe,
0083 Pa tu dođe neznani delija,
0084 S trima me je prsti udario,
0085 Triput sam se mlada premetnula,
0086 Tri mi zdrava iskočila zuba;
0087 Odreši mi đerdan ispod vrata,
0088 I on ode u doganje dojne!”
0089 Ali ide Šokćiću Filipe,
0090 Pak udara Šarca Markovoga;
0091 Šarac stoji kao kamen sinji,
0092 Umom umi, a ušima striže,
0093 A u Marka popreko pogleda
0094 E da bi mu pomogao Marko.
0095 Al’ besedi Kraljeviću Marko:
0096 ”Ne udaraj, Šokčiću Filipe,
0097 Ne udaraj Šarca, konja moga,
0098 Odi sa mnom da vino pijemo,
0099 Ni za moje ni za tvoje blago,
0100 Već za ljubin đerdan ispod vrata,
0101 Da zajedno đerdan popijemo!”
0102 Al’ to Filip ništa i ne sluša,
0103 Već udara Šarca Markovoga.
0104 Ciknu, viknu Kraljeviću Marko,
0105 Ciknu, viknu kano zmija ljuta:
0106 ”Britka sabljo, moja posestrimo,
0107 Desna riko, moje selo malo,
0108 Oćeš li mi u pomoći biti?”
0109 I on trže britku sablju svoju,
0110 Pa pogubi Šokčića Filipa,
0111 Pak pogubi i njega i konja,
0112 Još mu sablja zemlje zaitila;
0113 I on ode Filipovu dvoru,
0114 Staru majku s konjem potlačio,
0115 A dvore mu sa zemljom uravni,
0116 Vernu ljubu odveo u roblje.