Марко Краљевић и Михна Костуранин5
0001 Обједује Краљевићу Марко
0002 И ш њиме је стара мати своја.
0003 У то Марку двије књиге дошле:
0004 Једна му је цара честитога,
0005 Друга му је Костуранин-Михне.
0006 Када их је пролегао Марко,
0007 Љуто ти ми уздахнуо бјеше.
0008 Говори му стара мати своја:
0009 ”Откле ти су танке књиге, синко?
0010 И прије ти су књиге доходиле,
0011 Али на ње н’јеси уздисао.”
0012 Тада Марко мајци одговара:
0013 ”Једна ми је цара великога,
0014 Овако ми у њој напишује:
0015 ” ”Дођи мене ти дворити, Марко!
0016 Ере мислим поћи на Арапе;
0017 Учин’ ћу те ја пашом прид војском.” ”
0018 Друга ми је Костуранин-Михне
0019 И ово ми у њој напишује:
0020 ” ”Ово ми су гласи допаднули,
0021 Да ћеш отит дворит цара, Марко!
0022 Ако пођеш дворит цара, Марко,
0023 Имам теби опалити дворе
0024 И одвестит љуби за робињу.” ”
0025 Зато што ћу учинити мајко?”
0026 На то њему одговара мајка:
0027 ”Пођи, синко, дворит св’јетла цара,
0028 Ако т’ Михна и опали дворе,
0029 Цар ће теби друге оградити.”
0030 И он пође дворит св’јетла цара
0031 И посла га с војском на Арапе.
0032 Добра му је срећа прискочила,
0033 Ер је Марко добио Арапе.
0034 И када се вратише с Арапа,
0035 Сусретоше до два мала дрва:
0036 Једно дрво б’јели барјак носи,
0037 Друго дрво црни барјак носи.
0038 Које дрво б’јели барјак носи,
0039 На муштулук цару честитому,
0040 Да му је Марко добио Арапе.
0041 Које дрво црни барјак носи,
0042 Носи кадер Марку Краљевићу,
0043 Да му је Михна опалио дворе
0044 И одвео љуби за робињу.
0045 Поче цвилит Краљевићу Марко.
0046 Говори му он честити царе:
0047 ”Што ми цвилиш, слуго Краљевићу?”
0048 Али њему Марко одговара:
0049 ”Невоља ми је, драги господару!
0050 Михна ми је опалио дворе
0051 И одвео љуби за робињу.”
0052 На то њему царе одговара:
0053 ”Немој цвилит, Краљевићу Марко!
0054 Дат ћу теби велике хараче
0055 Од мојега б’јела Цариграда,
0056 Арменије и Караменије,
0057 И од л’јепе земље Каравлашке,
0058 Арбаније до б’јела Камена,
0059 То ћеш опе ти заградит дворе,
0060 А у мене је доста робињица,
0061 Хоћу тебе оженити љепшом.”
0062 Али цару Марко одговара:
0063 ”Што ће мени велици харачи?
0064 То су тешке сузе сиромашке.
0065 Што ли ми ће твоје робињице,
0066 Када мени закон не доноси,
0067 Да се могу оженити другом,
0068 Докле ми је прва у животу?
0069 Нег те молим, царе господару!
0070 Да’ ми мени триста јањичара
0071 И пред њима побратима мога,
0072 Којино је јањичарски ага.
0073 Поћ ћу узет тврда Костур-града.”
0074 Али њему царе говораше:
0075 ”Муч не лудуј, Краљевићу Марко!
0076 Под њиме сам стао три године,
0077 Не могох му ни видјети врата,
0078 Нег ли узет тврда Костур-града.”
0079 Опет цару Марко говораше:
0080 ”Дај ми, царе, триста јањичара,
0081 Ја ћу узет тврда Костур-града.”
0082 Од мање се цару не могаше,
0083 Нег му даде триста јањичара.
0084 Кад се Марко ш њима упутио,
0085 Побратиму свому говорио:
0086 ”Могу ли се у вас поуздати,
0087 Да чините, што вам будем р’ијети?
0088 Обуците влашке бјелачине,
0089 Под бјелаче корде припашите,
0090 А у руке оштре косјериће.
0091 И пођите ка Костуру граду
0092 И онђере надницу иштите.
0093 Годите се, ма не погађа’те,
0094 Сваки ишти на дан дукат златан.
0095 Гонит вас ће врли Костурани,
0096 А ви њима л’јепо говорите,
0097 ” ”Мајстор нам се Баша поболио
0098 Зато вам га отит не можемо,
0099 А у Костуру није калуђера,
0100 Нег у Михне тест’јер испита’те,
0101 Да пођете до у Свету Гору
0102 Довестити оца калуђера,
0103 Ки ће мајстор-Башу самирити,
0104 Наћ ћете ме ви у Светој Гори!” ”
0105 Како је реко, тако су учинили,
0106 И у Михне тест’јер испиташе,
0107 Да отиду до у Свету Гору,
0108 Довестити црна калуђера.
0109 Туј нађоше Марка Краљевића,
0110 Чудну ти је доламу скројио:
0111 Три аршина око коња пала.
0112 Л’јепо ти му име надједоше,
0113 Л’јепо име старац Мердарине.
0114 И пођоше ка Костуру граду.
0115 Мајстор им је Башу самирио,
0116 А пака је њима говорио:
0117 ”Поћ ћу амо у Михне на дворе,
0118 Једа мени што за душу даде!”
0119 И отиде у Михне на дворе.
0120 Видјела га љуби Краљевића,
0121 Тер је Михни она говорила:
0122 ”За двором ти је црни калуђере.”
0123 Скочило је тридес Костурана,
0124 Да га приме с врана коња свога,
0125 Ал калуђер њима говораше:
0126 ”Не тич’те ме, мила дјети моја!
0127 Ер ме јадно њешто кости боле
0128 Јашућ пуста коња Краљевића.”
0129 У б’јеле га дворе уведоше,
0130 За трпезу л’јепо поставише.
0131 Поче цвилит љуби Краљевића,
0132 Али јој Михна даде заушницу:
0133 ”Што ме кобиш, искобила главу!” ”
0134 ” ”Не кобим те, драги господару!
0135 Него познам коња Краљевића,
0136 Не знам, ком је смрти погинуо.” ”
0137 Тада Михна вели калуђеру:
0138 ”Откуда ти коњиц Краљевића?”
0139 Ал калуђер Михни одговара:
0140 ”Марко је био с царом на Арапим,
0141 Арапи га изранише љуто.
0142 Сусретох га зеленом планином,
0143 Ту сам јадна Марка самирио.
0144 За душу ми је коња оставио
0145 И буздохан у седлу од коња,
0146 И његово копје од мејдана,
0147 И његову демишкију корду.
0148 Сретоше ме охоли Латини,
0149 Под силу ми корду уграбише.
0150 Јоштера су мени говорили:
0151 ” ”Што ће теби корда, калуђере?” ”
0152 Када га је Михна разумио,
0153 Тад дозивље љуби Краљевића:
0154 ”На ти ове кључе од сандука,
0155 Пођ донеси сто дуката златних
0156 Тер их пода’ оцу калуђеру
0157 За муштулук Краљевића Марка.”
0158 А када се Марко понапио,
0159 Тадар вели Костуранин-Михни:
0160 ”Је ли тест’јер, Михна господару!
0161 Да поиграм лако калуђерски,
0162 Што сам јоштер ђаком научио?”
0163 Али њему Михна одговара:
0164 ”Тест’јер ти је, црни калуђере!”
0165 Поче играт лако калуђерски,
0166 Ал пенџери из темеља крећу.
0167 Говорило тридес Костурана:
0168 ”Чудна ти је лака игра ова,
0169 Кад се пенџери из темеља крећу!”
0170 Говорио Костуранин Михна:
0171 ”Калуђере, да те бор убије!
0172 Зашто на те мантију обуче?
0173 Голем ти би био у теби јунак,
0174 Како да је други Краљевићу.”
0175 На то њему Марко одговара:
0176 ”Реко си је Костуранин-Михне!
0177 Ово теби Краљевићу Марка!
0178 Него стави ти на сабљу руку,
0179 Да не речеш, да ти је пријевара.”
0180 Када га је Михна разумио,
0181 Пође узет своју оштру корду.
0182 Када Марко Михну удараше,
0183 Испод корде живи огањ скаче.
0184 Куда Михна Марка удараше,
0185 Свуда црна крвца протјецаше.
0186 Ал долеће од планина вила,
0187 Тере сједе Марку на рамена
0188 И она му поче говорити:
0189 ”А не знаш ли, Краљевићу Марко!
0190 Да је Михна каменит до паса?
0191 Нег се хити Михни брзијех нога.”
0192 Када је Марко вилу разумио,
0193 Он се хити Михни брзијех нога,
0194 Подс’јече му ноге под кољена.
0195 Рањен паде Михна на земљицу,
0196 А пак му је одјсекао главу,
0197 Пак пос’јече тридес Костурана,
0198 Огњем Михни опалио дворе.
0199 Тако узе тврда Костур-града.
