Marko Kraljević i Mihna Kosturanin5
0001 Objeduje Kraljeviću Marko
0002 I š njime je stara mati svoja.
0003 U to Marku dvije knjige došle:
0004 Jedna mu je cara čestitoga,
0005 Druga mu je Kosturanin-Mihne.
0006 Kada ih je prolegao Marko,
0007 Ljuto ti mi uzdahnuo bješe.
0008 Govori mu stara mati svoja:
0009 ”Otkle ti su tanke knjige, sinko?
0010 I prije ti su knjige dohodile,
0011 Ali na nje n’jesi uzdisao.”
0012 Tada Marko majci odgovara:
0013 ”Jedna mi je cara velikoga,
0014 Ovako mi u njoj napišuje:
0015 ” ”Dođi mene ti dvoriti, Marko!
0016 Ere mislim poći na Arape;
0017 Učin’ ću te ja pašom prid vojskom.” ”
0018 Druga mi je Kosturanin-Mihne
0019 I ovo mi u njoj napišuje:
0020 ” ”Ovo mi su glasi dopadnuli,
0021 Da ćeš otit dvorit cara, Marko!
0022 Ako pođeš dvorit cara, Marko,
0023 Imam tebi opaliti dvore
0024 I odvestit ljubi za robinju.” ”
0025 Zato što ću učiniti majko?”
0026 Na to njemu odgovara majka:
0027 ”Pođi, sinko, dvorit sv’jetla cara,
0028 Ako t’ Mihna i opali dvore,
0029 Car će tebi druge ograditi.”
0030 I on pođe dvorit sv’jetla cara
0031 I posla ga s vojskom na Arape.
0032 Dobra mu je sreća priskočila,
0033 Er je Marko dobio Arape.
0034 I kada se vratiše s Arapa,
0035 Susretoše do dva mala drva:
0036 Jedno drvo b’jeli barjak nosi,
0037 Drugo drvo crni barjak nosi.
0038 Koje drvo b’jeli barjak nosi,
0039 Na muštuluk caru čestitomu,
0040 Da mu je Marko dobio Arape.
0041 Koje drvo crni barjak nosi,
0042 Nosi kader Marku Kraljeviću,
0043 Da mu je Mihna opalio dvore
0044 I odveo ljubi za robinju.
0045 Poče cvilit Kraljeviću Marko.
0046 Govori mu on čestiti care:
0047 ”Što mi cviliš, slugo Kraljeviću?”
0048 Ali njemu Marko odgovara:
0049 ”Nevolja mi je, dragi gospodaru!
0050 Mihna mi je opalio dvore
0051 I odveo ljubi za robinju.”
0052 Na to njemu care odgovara:
0053 ”Nemoj cvilit, Kraljeviću Marko!
0054 Dat ću tebi velike harače
0055 Od mojega b’jela Carigrada,
0056 Armenije i Karamenije,
0057 I od l’jepe zemlje Karavlaške,
0058 Arbanije do b’jela Kamena,
0059 To ćeš ope ti zagradit dvore,
0060 A u mene je dosta robinjica,
0061 Hoću tebe oženiti ljepšom.”
0062 Ali caru Marko odgovara:
0063 ”Što će meni velici harači?
0064 To su teške suze siromaške.
0065 Što li mi će tvoje robinjice,
0066 Kada meni zakon ne donosi,
0067 Da se mogu oženiti drugom,
0068 Dokle mi je prva u životu?
0069 Neg te molim, care gospodaru!
0070 Da’ mi meni trista janjičara
0071 I pred njima pobratima moga,
0072 Kojino je janjičarski aga.
0073 Poć ću uzet tvrda Kostur-grada.”
0074 Ali njemu care govoraše:
0075 ”Muč ne luduj, Kraljeviću Marko!
0076 Pod njime sam stao tri godine,
0077 Ne mogoh mu ni vidjeti vrata,
0078 Neg li uzet tvrda Kostur-grada.”
0079 Opet caru Marko govoraše:
0080 ”Daj mi, care, trista janjičara,
0081 Ja ću uzet tvrda Kostur-grada.”
0082 Od manje se caru ne mogaše,
0083 Neg mu dade trista janjičara.
0084 Kad se Marko š njima uputio,
0085 Pobratimu svomu govorio:
0086 ”Mogu li se u vas pouzdati,
0087 Da činite, što vam budem r’ijeti?
0088 Obucite vlaške bjelačine,
0089 Pod bjelače korde pripašite,
0090 A u ruke oštre kosjeriće.
0091 I pođite ka Kosturu gradu
0092 I onđere nadnicu ištite.
0093 Godite se, ma ne pogađa’te,
0094 Svaki išti na dan dukat zlatan.
0095 Gonit vas će vrli Kosturani,
0096 A vi njima l’jepo govorite,
0097 ” ”Majstor nam se Baša pobolio
0098 Zato vam ga otit ne možemo,
0099 A u Kosturu nije kaluđera,
0100 Neg u Mihne test’jer ispita’te,
0101 Da pođete do u Svetu Goru
0102 Dovestiti oca kaluđera,
0103 Ki će majstor-Bašu samiriti,
0104 Nać ćete me vi u Svetoj Gori!” ”
0105 Kako je reko, tako su učinili,
0106 I u Mihne test’jer ispitaše,
0107 Da otidu do u Svetu Goru,
0108 Dovestiti crna kaluđera.
0109 Tuj nađoše Marka Kraljevića,
0110 Čudnu ti je dolamu skrojio:
0111 Tri aršina oko konja pala.
0112 L’jepo ti mu ime nadjedoše,
0113 L’jepo ime starac Merdarine.
0114 I pođoše ka Kosturu gradu.
0115 Majstor im je Bašu samirio,
0116 A paka je njima govorio:
0117 ”Poć ću amo u Mihne na dvore,
0118 Jeda meni što za dušu dade!”
0119 I otide u Mihne na dvore.
0120 Vidjela ga ljubi Kraljevića,
0121 Ter je Mihni ona govorila:
0122 ”Za dvorom ti je crni kaluđere.”
0123 Skočilo je trides Kosturana,
0124 Da ga prime s vrana konja svoga,
0125 Al kaluđer njima govoraše:
0126 ”Ne tič’te me, mila djeti moja!
0127 Er me jadno nješto kosti bole
0128 Jašuć pusta konja Kraljevića.”
0129 U b’jele ga dvore uvedoše,
0130 Za trpezu l’jepo postaviše.
0131 Poče cvilit ljubi Kraljevića,
0132 Ali joj Mihna dade zaušnicu:
0133 ”Što me kobiš, iskobila glavu!” ”
0134 ” ”Ne kobim te, dragi gospodaru!
0135 Nego poznam konja Kraljevića,
0136 Ne znam, kom je smrti poginuo.” ”
0137 Tada Mihna veli kaluđeru:
0138 ”Otkuda ti konjic Kraljevića?”
0139 Al kaluđer Mihni odgovara:
0140 ”Marko je bio s carom na Arapim,
0141 Arapi ga izraniše ljuto.
0142 Susretoh ga zelenom planinom,
0143 Tu sam jadna Marka samirio.
0144 Za dušu mi je konja ostavio
0145 I buzdohan u sedlu od konja,
0146 I njegovo kopje od mejdana,
0147 I njegovu demiškiju kordu.
0148 Sretoše me oholi Latini,
0149 Pod silu mi kordu ugrabiše.
0150 Joštera su meni govorili:
0151 ” ”Što će tebi korda, kaluđere?” ”
0152 Kada ga je Mihna razumio,
0153 Tad dozivlje ljubi Kraljevića:
0154 ”Na ti ove ključe od sanduka,
0155 Pođ donesi sto dukata zlatnih
0156 Ter ih poda’ ocu kaluđeru
0157 Za muštuluk Kraljevića Marka.”
0158 A kada se Marko ponapio,
0159 Tadar veli Kosturanin-Mihni:
0160 ”Je li test’jer, Mihna gospodaru!
0161 Da poigram lako kaluđerski,
0162 Što sam jošter đakom naučio?”
0163 Ali njemu Mihna odgovara:
0164 ”Test’jer ti je, crni kaluđere!”
0165 Poče igrat lako kaluđerski,
0166 Al pendžeri iz temelja kreću.
0167 Govorilo trides Kosturana:
0168 ”Čudna ti je laka igra ova,
0169 Kad se pendžeri iz temelja kreću!”
0170 Govorio Kosturanin Mihna:
0171 ”Kaluđere, da te bor ubije!
0172 Zašto na te mantiju obuče?
0173 Golem ti bi bio u tebi junak,
0174 Kako da je drugi Kraljeviću.”
0175 Na to njemu Marko odgovara:
0176 ”Reko si je Kosturanin-Mihne!
0177 Ovo tebi Kraljeviću Marka!
0178 Nego stavi ti na sablju ruku,
0179 Da ne rečeš, da ti je prijevara.”
0180 Kada ga je Mihna razumio,
0181 Pođe uzet svoju oštru kordu.
0182 Kada Marko Mihnu udaraše,
0183 Ispod korde živi oganj skače.
0184 Kuda Mihna Marka udaraše,
0185 Svuda crna krvca protjecaše.
0186 Al doleće od planina vila,
0187 Tere sjede Marku na ramena
0188 I ona mu poče govoriti:
0189 ”A ne znaš li, Kraljeviću Marko!
0190 Da je Mihna kamenit do pasa?
0191 Neg se hiti Mihni brzijeh noga.”
0192 Kada je Marko vilu razumio,
0193 On se hiti Mihni brzijeh noga,
0194 Pods’ječe mu noge pod koljena.
0195 Ranjen pade Mihna na zemljicu,
0196 A pak mu je odjsekao glavu,
0197 Pak pos’ječe trides Kosturana,
0198 Ognjem Mihni opalio dvore.
0199 Tako uze tvrda Kostur-grada.
