Марко Краљевић и Арап(Средска)

Марко поста девет годин' дана:

Три године за очева душа.

Три године за мајкина душа.

Три године за своје му здравље.

Он ће иде цркве Грачанице,

Тамо ћ' иде да ми се причести.

Па ми пита своја стара мајка:

"Чујеш ли ме моја стара мајко!

Ја сам постил девет годин' дъна;

Три године за очева душа,

Три године за твоја ми душа,

Три године за своје ми здравље.

Јутре ми је дъна Велигдъна,

Ја ће идем цркве Грачанице,

Ја ће идем, те да се причестим.

Да л' да носим то добро оружје,

Да л' да обучем ру'о велигденско?"

Мајка њему тиво одговара:

„Ти обучи ру'о велигданско

Ал' не носи тој добро оружје.

У закон ти оружје не ваља,

Ти си сине врло љутит Марко,

Ће с' разљутиш, кавга ће споденеш.“

Али Марко добра љуба има.

Узе сабља свога господара,

Те гу тури Шарцу испод грива,

И Шарцу је она кажу'ала:

„Ако би'не Марку до невоље,

Кажи њему овај остра сабља,

Ако њему невоља не бидне,

Немој њему сабља да кажујеш.“

Докле љуба коња подсредила,

Марко обуче ру'о велигданско,

Од оружје ништа не узима.

Он појаши Шарца дебелога.

Те отиде друмом и плањином.

Коде дође у гора зелена,

Али гора пуста увенала.

Увенала и се осушила.

Марко пита туј гору зелену:

„Што је тебе голема невоља;

Те си, горо, тако увенала?

Да ли ми те слунце нагорело?

Да ли ми те слана попарила?“

Гора Марку тиво одговара:

„Није мене слунце изгорело,

Није мене слана попарила,

Но да чујеш чуда големога,

Дънас прође црни Арапине

И протера три синџира робље:

Први синџир-момци нежењети,

Други синџир-моме неудадене,

Трећи синџир-таја луда деца:

Зато сам ти Марко увенала.“

Кад то зачу Марко Краљевићу,

Он усписна како љута змија:

„О, да имам тој добро оружје,

Да избавим три синџира робље!“

Тиво њему Шарац говорује:

„Господаре Краљевићу Марко,

Пружи рука испод моја грива,

Туј ће нађеш твоја остра сабља.“

А кад Марко сабља приватија,

Он постеже Шарца дебелога,

Те сустиже црна Арапина,

'Де ми тера три синџира робље.

Марко извади своја гола сабља,

Те Арапу главу исечује,

У зобница коњу гу метњује,

Па испушти три синџира робље.

И овако њима говорује:

„Сваки свом дома ид'те синко!

Молите се Богу јединоме

А за здравље Марка Краљевића,

Кој ве дънас из робство избави.“

И Марко се у Прилипа врати.

Не отиде у пребелу цркву,

Нити узе тај чесна причешња,

Тоје беша за њега причешња,

Што избави три синџира робље

И посече црна Арапина,

Те ураати свој рисјанлак.