Marko Kraljević i Arap(Sredska)

Marko posta devet godin' dana:

Tri godine za očeva duša.

Tri godine za majkina duša.

Tri godine za svoje mu zdravlje.

On će ide crkve Gračanice,

Tamo ć' ide da mi se pričesti.

Pa mi pita svoja stara majka:

"Čuješ li me moja stara majko!

Ja sam postil devet godin' dъna;

Tri godine za očeva duša,

Tri godine za tvoja mi duša,

Tri godine za svoje mi zdravlje.

Jutre mi je dъna Veligdъna,

Ja će idem crkve Gračanice,

Ja će idem, te da se pričestim.

Da l' da nosim to dobro oružje,

Da l' da obučem ru'o veligdensko?"

Majka njemu tivo odgovara:

„Ti obuči ru'o veligdansko

Al' ne nosi toj dobro oružje.

U zakon ti oružje ne valja,

Ti si sine vrlo ljutit Marko,

Će s' razljutiš, kavga će spodeneš.“

Ali Marko dobra ljuba ima.

Uze sablja svoga gospodara,

Te gu turi Šarcu ispod griva,

I Šarcu je ona kažu'ala:

„Ako bi'ne Marku do nevolje,

Kaži njemu ovaj ostra sablja,

Ako njemu nevolja ne bidne,

Nemoj njemu sablja da kažuješ.“

Dokle ljuba konja podsredila,

Marko obuče ru'o veligdansko,

Od oružje ništa ne uzima.

On pojaši Šarca debeloga.

Te otide drumom i planjinom.

Kode dođe u gora zelena,

Ali gora pusta uvenala.

Uvenala i se osušila.

Marko pita tuj goru zelenu:

„Što je tebe golema nevolja;

Te si, goro, tako uvenala?

Da li mi te slunce nagorelo?

Da li mi te slana poparila?“

Gora Marku tivo odgovara:

„Nije mene slunce izgorelo,

Nije mene slana poparila,

No da čuješ čuda golemoga,

Dъnas prođe crni Arapine

I protera tri sindžira roblje:

Prvi sindžir-momci neženjeti,

Drugi sindžir-mome neudadene,

Treći sindžir-taja luda deca:

Zato sam ti Marko uvenala.“

Kad to začu Marko Kraljeviću,

On uspisna kako ljuta zmija:

„O, da imam toj dobro oružje,

Da izbavim tri sindžira roblje!“

Tivo njemu Šarac govoruje:

„Gospodare Kraljeviću Marko,

Pruži ruka ispod moja griva,

Tuj će nađeš tvoja ostra sablja.“

A kad Marko sablja privatija,

On posteže Šarca debeloga,

Te sustiže crna Arapina,

'De mi tera tri sindžira roblje.

Marko izvadi svoja gola sablja,

Te Arapu glavu isečuje,

U zobnica konju gu metnjuje,

Pa ispušti tri sindžira roblje.

I ovako njima govoruje:

„Svaki svom doma id'te sinko!

Molite se Bogu jedinome

A za zdravlje Marka Kraljevića,

Koj ve dъnas iz robstvo izbavi.“

I Marko se u Prilipa vrati.

Ne otide u prebelu crkvu,

Niti uze taj česna pričešnja,

Toje beša za njega pričešnja,

Što izbavi tri sindžira roblje

I poseče crna Arapina,

Te uraati svoj risjanlak.